ШТА НАМ РАДЕ: Банке у региону имају четири пута нижу тарифу од оних у Србији

09:00 24.09.2023.

Ако је грађанин Србије ушао у "црвено" и током целе године је задужен 100.000 динара, за ово задужење ће банци платити безмало 30.000 динара

Банкари у Србији могу да се похвале рекордном зарадом у претходној години, а како и не би када су неки њихови производи чак четвороструко скупљи него у неким земљама Европске уније. Конкретно, дозвољено прекорачење по текућем рачуну у нашим дојучерашњим „братским“ републикама Хрватској и Словенији наплаћује се по каматној стопи од максимално седам и по одсто, а код нас се тарифира и по 33,28 процената. Чак је и у Црној Гори и Босни и Херцеговини дупло повољније него овде.

Народна банка Србије: Привреда се мање задужује, грађани подигли више кеш кредита
Другим речима, ако је грађанин Србије ушао у „црвено“ и током целе године је задужен 100.000 динара, за ово задужење ће банци платити безмало 30.000 динара! Камате готово на зеленашком нивоу! А, ако клијенту банке дође на отплату рата која ће пробити договорени износ дозвољеног минуса и пређе у недозвољено прекорачење, неке банке то наплаћују по годишњој каматној стопи од преко 55,10 процената! Хрват или Словенац ако су за исти износ задужени плате 7.500 динара.

У Републици Српској су фиксне камате и крећу се између 12 и 15 одсто. Што значи, 100.000 динара дуга у РС кошта највише 15.000 годишње камате или дупло јефтиније него код нас. У Црној Гори те камате су, такође, фиксне и износе између 12 и 14 процената.

Већ је уобичајено постало да се банкари „перу“ да је минус најлошији производ и да је много боље узети кеш кредит, а рачун држати колико год је могуће изнад нуле, није јасно када банке које раде и код нас и на регионалним тржиштима, конкретно у Хрватској и Словенији, имају четири пута нижу тарифу.

И у Француској креће од 7 одсто

Камата на дозвољени минус у Француској законски не може да пређе 20 одсто, а креће се уобичајено између 15 и 20. Има и банака, углавном оних које постоје само преко интернета, без директног контаката с клијентима, које наплаћују свега 7 одсто камате на годишњем нивоу за овакву врсту услуге.

Постоји и минимална сума која се свакако скида, без обзира на то колико је мали минус. Француска поштанска банка то, на пример, наплаћује 1,5 евра по тромесечју. Ако се прекорачи дозвољени минус, плаћају се и трошкови банкарске комисије који по закону не могу да прекораче 8 евра по операцији, а 80 евра максимум. Уколико се клијент налази у утврђеној тешкој материјалној ситуацији, наплаћује се 4 евра по трансакцији, а 20 укупно максимално месечно. Минус на дуже од три месеца, иначе се претвара у потрошачки кредит.

„Стара је прича да је дозвољени минус најскупљи банкарски производ и лако је објаснити да банкари са њим највише ризикују, јер не знају колико ће људи да га користи и колики износ новца ће морати да оставе на располагању. Зато је оправдано да када неком треба додатни новац да га набави по значајно повољним условима кроз кеш кредите, где и клијент и банка знају колико се новца позајмљује и под којим условима. Мој савет је да људи без преке потребе не улазе у црвено, а ако баш морају да то буде у веома кратком року, дан-два, највише месец“, каже за „Новости“ Владимир Васић, банкарски стручњак и донедавни генерални секретар Удружења банака Србије

Васић сматра да је оправдано да јавност постави питање зашто су цене у нашој земљи појединих услуга и до четири пута више него у комшилуку.

Професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић напомиње да је оваква ценовна политика последица тржишта, али и велике потребе наших грађана за додатним новцем, што банке вешто и уносно користе.

„Банке рачунају и на то да већина наших грађана не зна праве цене њихових услуга и велики број њих и не чита уговоре које добију. Не знам колико Народна банка може да уради да ограничи цене, али оно што је сигурно могуће урадити је да ми као клијенти почнемо да више ценимо наш динар. Развијена друштва веома цене свој цент или пени. Ми олако прихватамо да буквално бацимо 500, хиљаду динара. Е кад се то сабере, на годишњем нивоу се накупи огромна цифра“, указује професор Савић.

Он напомиње да у нашим банкама и добар дан кошта и додаје да је шокиран да овај сектор више зарађује од такса и накнада него од камата на штедњу или кредите.

Народна банка Србије на питање „Новости“ о дозвољеном минусу каже да је у периоду од јануара 2014. године (од када Народна банка Србије објављује појединачне податке по банкама) до јула 2023. године, просечна пондерисана каматна стопа на дозвољена прекорачења становништва смањена за 4,8 процентних поена.

„НБС је увек упозоравала грађане да би ове врсте позајмица требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду. То не значи да грађани не треба да користе ове позајмице, већ да одлуку о коришћењу доносе на бази информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит“, напомињу у НБС.

Они поручују да је сасвим сигурно да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока отплате и ниже каматне стопе грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара, него позајмице по текућем рачуну.

Остаје нејасно да ли би овакве накнаде могле институционално да се ограниче. Ако не може, онда би зарада од минуса морала додатно и озбиљно да се опорезује. Зашто? Зато што готово да на планети нема бизниса у којем за годину можеш да зарадиш чак трећину уложеног! Наравно, не легалног!