Уколико се индустријски врло развијена област Донбаса одлучи да после референдума прогласи отцепљење, Украјина ће се суочити са великим економским проблемима.

Московски лист „Свободнаја преса“ поставља питање „шта ће остатити од Украјине“ ако се уз Донбас и друга индустријска развијена област, Луганск, где је јуче такође организовано референдумског изјашњавање грађана, отцепи и тако земљу лиши више од 15 одсто садашњег економског потенцијала.

У Донбасу се, иначе, налазе водећа украјинска предузећа за вађење најквалитетнијих враста угља, као и велике компаније хемијског комплекса и металургије, али и врло значајана постројења за израду разних враста наоружања, компоненти за космичке ракете, бродоградњу…

КРЕДИТНА (НЕ)СПОСОБНОСТ УКРАЈИНЕ

Цепање земље и одлазак из њеног састава најразвијенијих делова доводи у питање способност власти у Кијеву да уредно сервисирају текуће и будуће зајмове.
Само у овој години Украјина би требало да страним повериоцима исплати више од седам милијарди долара приспелих обавеза.
Економски колапс Украјине може, према оцени стручњака, да изазове врло негативне последице и на већину земаља централне и источне Европе, а постоји реална опасност да се лоше одрази и на привреду еврозоне која је тек ове године почела полако да излази из кризног стања.

Донбас је према уделу у бруто националном производу (БДП) Украјине оствареном у 2012. години био на другом месту у земљу, одмах иза престонице Кијева, са учешћем од 11,7 одсто, или изражено у нациналној валути – 170,8 милијарди гривни (амерички долар тренутно вреди око 12 гривни).

Луганска област је пре две године у украјинском БДП-у имала удео од четири одсто, или приблично 58,8 милијарди гривни, истиче „Свободнаја преса“, уз напомену да и у региону двомилионског Харкова велики број градјана жели да добије федерални статус у односу на централну власт у Кијеву.

Руски економиста и политиколог Никита Маслеников уверен је да ће се Украјина, у случају отцепљења Донбаса и Луганска, суочити „са правом економском катастрофом“.

Чак и у случају да обе области остану лојалне Кијеву, а затим се успешно обаве и председнички избори заказани за 25. мај, а кредити ММФ-а пристигну у пуном обиму, украјинску привреду ове године очекује велики пад, уверен је Малеников.

Према рачуници украјинских економиста, инфлација у њиховој земљи ове године, услед 50-процентног пада курса гривне и других неповољних кретања, неће бити испод 15 до 16 одсто, а истовремено се прогнозира пад привредне активности од пет до десет процената.

ММФ је, иначе, 30. априла одобрио Украјини двогодишњи стабилизациони кредит од 17,1 милијарди долара. Половином прошле седмице 3,2 милијарде долара од те суме је постало оперативно, док ће даља реализација аранжмана бити под великим знаком питања ако се ситуација у побуњеним југоисточним областима земље брзо не стабилизује.

Представници ММФ-а су, наиме, већ ставили до знања да Кијев лако може остати без преосталог дела стабилизационог зајма Фонда ако се не обуздају побуњене области на југоистоку земље, имајући у виду да се само у региону Донбаса, Луганска и Харкова ствара око 21 одсто украјинског БДП-а, као и више од 30 процената укупне индустријске производње.

Директор Центра за политиколошка истраживања Финансијског универзитета при влади Руске Федерације, Павел Салин, подсећа да се Украјина у совјетско време делила, кад је реч о економији, на три територије – југоисток са осам индустријских области познатних и под старим именом Новорусија, затим централну област у којој се налазе најбоља житородна поља земље, као и западни регион у коме је привредне акитвност одувек била најслабија.

Салин каже да уколико се Донбас и Луганск отцепе, то ће бити само почетак процеса који би лако могао да захвати још шест „самодостатних региона“ Новорусије, а то су, поред већ поменуте Харковске области, и индустријски развијене области са центрима у Одеси, Запорожју, Дњепропетровску, Николајвску и Херсону.

Свих осам наведених области су економски веома повезане са партнерима из Русије, не само кад је у питању снабдевање гасом и другим виталним енергентима, већ још више због пласмана својих производа – разних машина, делова за космичке ракете, авионских мотора, основних пољопривредних производа.

Запад, укључујући Европску унију, није заинтересован за увоз тих производа из Украјине, па је то веома јак разлог због кога и многи житељи и запослени у наведеним и неким другим деловима земље не желе да прекидају тесне пословне и све друге везе са Русијом, закључује Салин.

(Танјуг)

Ознаке: Донбас, кредити, ММФ, Украјина