Pročitaj mi članakAko se po nazivu šunka poznaje, "praška" bi uskoro mogla da se proizvodi samo u Češkoj. Naime, ta država je prošle godine zatražila da zaštiti prašku šunku kao tradicionalni garantovani specijalitet na nivou Evropske unije. Kako bi zaštitilo srpske proizvođače, Ministarstvo poljoprivrede uložilo je prigovor na češki zahtev.
Из погона земљорадничке задруге „Трлић“, некада је у продавнице ишла права прашка шунка од меса. Прескупа производња и премало купаца навели су произвођача да измени рецепт.
„Ми сада правимо прашку шунку нешто нижег квалитета, која се боље продаје. Што се тиче назива производа, ми ћемо, ако будемо принуђени, заменинити назив и зваће се стишњена шунка“, каже Саша Митић из земљорадничке задруге „Трлић“.
Назив неће морати да мењају само они који се буду држали оригиналне чешке рецептуре. Шта им се више исплати, произвођачи могу да вагају наредне три године. За њих је тај рок у Бриселу договорило ресорно министарство.
„У Србији има 12 произвођача прашке шунке, са годишњом производњом од око 1.500 тона, и већ имамо произведену амбалажу која се користи за паковање тог производа. Такође, наши произвођачи имају уговорене обавезе са трговинским ланцима, и престанак тих уговорених обавеза имао би за последицу финансијске трошкове“, објашњава Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.
С друге стране, финансијски добитак главни је мотив произвођача, па и чешких, да заштите своје производе.
Српски производи слабо се штите ван наших граница. У Светској организацији за интелектуалну својину регистровани су само хомољски мед, десертно вино „бермет“ и лесковачки ајвар. У Европској унији нисмо регистровали ниједан производ.
Зато и не чуди што Европа шљивовицу не везује за Србију већ за Чешку, која је пре 10 година под називом „сливовице“ заштитила своју врсту ракије од шљиве у Моравској. Од европског бренда, нас деле домаћи прописи.
„Радимо на изменама, да би се заштита природних и пољопривредних производа у потпуности изједначила са оним што тражи ЕУ, и тај пропис ће бити донет ове године. У дефиницијама нема много разлике. Суштина је у контроли квалитета тих производа“, каже Бранка Тотић из Завода за интелектуалну својину.
А по квалитету, тврде упућени, може да парира сваки од 55 производа које Србија засада штити само на националном нивоу. Међу њима су ариљска малина, сврљишки белмуж, нишки бурек, сјеничка јагњетина.
