Pročitaj mi članak
Замислите када би неколико стотина Загрепчана живело у Београдској улици, Булевару краља Александра Ујединитеља или на Крагујевачком шеталишту. Делује као научна фантастика. Међутим, Србија се, судећи по називима улица, није одрекла „братства и јединства“, јер готово сваки град има понеки сокак који асоцира на градове, реке, књижевнике и политичаре из СФРЈ.
У нашим градовима можемо набројати чак 16 загребачких, 50 Сарајевских, 17 Љубљанских, 24 Скопске и 20 Подгоричких улица. Такође, има пет Хрватских, 27 Македонских, три Словеначке, 34 Црногорске, 48 Босанских, али и 218 улица Маршала Тита.
У бившим „братским“ републикама, почетком деведесетих, као метлом „очишћене“ су табле које асоцирају на градове, места и историјске личности из Србије. Београдска улица, на пример, још постоји само у главним градовима Македоније и Црне Горе. Немају је ни Загреб, ни Љубљана, нити Сарајево.
У главном граду Србије чак 120 улица је именовано по хрватским градовима и знаменитим личностима. Жестоком пешачком туром може се проћи Хварском, Дравском, Ријечком, Задарском, Шибеничком, Имотском, Сплитском, Осијечком… Срби нису заборавили ни хрватске националне хероје – кнеза Трпимира и бана Петра Зринског.
У кругу „двојке“ налазе се Загребачка, Палмотићева, Далматинска… Ипак, од Хрватске, више волимо Босну и Херцеговину, јер чак 360 уличних табли у нашој престоници асоцира на ову републику. Најзначајнија саобраћајна петља у Београду зове се по Мостару.
Слична ситуација је и у унутрашњости Србије, где се нису брисала имена улица. Па имамо 53 Дубровачке, шест Ријечких, седам Задарских, 24 Цетињске, 18 Мостарских, 12 Битољских, 10 Мариборских…
Секретар Привременог органа Горан Весић каже да ће се о овој теми дискутовати после предстојећих градских избора, а у расправу ће се укључити јавност и медији.
– Београд је био главни град бивше заједничке државе, па је самим тим било нормално да на неки начин и по именима улица представља ту државу „у малом“ – каже Весић. – Београд је космополитски град и права метропола, и по томе се разликује од других балканских престоница. Као становник Београда, поносим се што у времену распада СФРЈ нисмо рушили споменике или разбијали уличне табле. То говори о Београду, његовим становницима и нашем народу.
Поређења ради, Загреб има 5.065 улица. Од тог броја само називи десет мањих улица асоцирају на Србију, односно Војводину. Своје место на мапи Загреба имају Алибунарска улица, Апатинска, Земунска, Петроварадинска, Бачка, Сомборска, Суботичка, Румска, Сланкаменска, као и Трстеничка улица из централне Србије. У сарајевским општинама Стари град и Центар, нема ниједног назива који асоцира на било шта из Србије. На Грбавици постоји Новопазарска улица. Називи улица по градовима, местима и историјским личностима из Србије су у Источном Сарајеву.
Социолог др Милан Брдар оштро оптужује интелектуалну и политичку елиту зато што гаји „југословенство“ и „титоизам“.
– Немају самопоштовања. На све начине они се труде да понизе, не би ли се суседима свидели. Међутим, они нас безочно мрзе, што се види по односу њихових политичара и медија према нама – каже Брдар, подсећајући да се у Хрватској свакодневно разбијају табле са ћириличним називима, а у последње две деценије запаљено је два милиона књига са овим писмом.
НИСМО СЕ ОДУЖИЛИ НИКОЛАЈУ РОМАНОВУ
Горан Весић каже да се Београд није одужио многим великим историјским личностима које су задужиле Србију.
– Пре свима, руском цару Николају Другом Романову, који је лично спасао српску војску у Првом светском рату. Исту почаст заслужују и совјетски генерали – ослободиоци Београда од нацистичког окупатора 1944. године – каже Весић.
Према његовим речима своје место на мапи престонице заслужују и краљ Александар Карађорђевић, Душко Радовић, Аца Николић, Радомир Шапер, Рајко Митић, Миљан Миљанић…
(Новости)
