Pročitaj mi članakKada se zajmovi ne vraćaju, sledi prinudna naplata. Podižu se hipoteke, angažuju sudski izvršitelji. Uglavnom sve ono što se nudi završi na “Dobošu“.
Када се зајмови не враћају, следи принудна наплата. Подижу се хипотеке, ангажују судски извршитељи. Углавном све оно што се нуди заврши на “Добошу“.
Кредитна активност у Србији већ подуже тавори. Док грађани како-тако и подижу кредите, привреда као да је одустала
Тако подаци Кредитног бироа Удружења банка Србије говоре да је код правних лица број узетих кредита повећан 0,6 одсто. Још је горе у предузетничким водама, где је сума узетих кредита повећана готово симоблично – око 0,4 одсто. Истина, узете кредите и мали и велики нешто редовније враћају: код предузећа је доцња 14,3 одсто, а то је пет процента мање него на самом почетку године, а код предузетника је 16,1 одсто – и они су се поправили 0,2 процената.
Када се зајмови не враћају, следи принудна наплата. Подижу се хипотеке, ангажују судски извршитељи. Углавном све оно што се нуди зварши на сајту “Добош“. А понуда је ту добра да се могу опремити и мали и велики бизниси. Осим предмета својих дужника које нуде банке, ту су и предмети, односно опрема, која је због стечаја стигла до принудне напате. Није лако продати ни пословни простор ни опрему. Зато, уместо понуђене цене, поред све више понуда стоји „цена по договору” или „погодба”.
На сверу Бачке у Кањижи продаје се стари млин-пекара све то плус парцела по цени од 189.618 евра. Све се налази на Суботичком путу, а продавац је поверилац Холдинг капитал из Београда.
Да посао с пекаорм и није баш нешто профитабилан говори податак да се у Фекетићу продаје пекарска пећ за 250.000 динара.
Акције смо навикли да видимо у продавницама свеколике робе. Све чешће их има и на „Добошу”. Од онога што се може издвојити по принципу скоро па џабе ту је стан од 66 квадрата у Српском Итебеју који се нуди по 4.500 евра. Већа је цена, али већи и стан у Српској Црњи: у приземљу је, а за 85 квадрата треба дати 6.000 евра. Ко за себе мисли да има шансу да тамо почне пословну активност, ето прилике да се прво скући.
У Ковину се на продају нуде колска вага, силос, темељ за сушару, и то све за 243.887 евра. Бизнис, ето, није одмакао даље од темеља, а новом купцу може се само пожелети више среће. Продавац је Ерсте банка.
У Вршцу се на продају нашала штампарија и компетна опрема за производњу амбалаже за лекове. Уникредит лизинг то нуди на продају, а може и опет на лизинг.
У Пећинцима није ишао посао везан за гумени кондензатор. Сада се он нуди по 2.680 евра.
Шта ће бити с опремом и хоће ли реално нови владсници имати више среће, посебно када знамо да је држава ову 2016, прогласила за Годину предузетништва? О другој шанси професор на Економском факултету у Београду др Благоје Пауновић каже:
“О томе зашто мала и средња предузећа код нас не успевају могла би се написати студија”, каже он он. – Ево, да набројим само неколико разлога: то су високи порези, недоступни извори финансирања, који су често под неповљним условима, недостатак предузетничке културе… Што се тиче стечаја, он би требало да буде друга шанса за предузетнике.
У Америци је то тако и обично значи нови почетак. Код нас је то најчешће увод у ликвидацију. Није то тако тешко објаснити. Предузећа која се код нас нађу у тој позицији често су у тако лошем стању да је после неуспелог стечаја ликвидација најчешеће решење које се само намеће.
