Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић најавио је да ће од 2019. на снагу ступити нове финансијске мере за подршку рађању, јер, у супротном, до 2060. “нећемо имати ни државу, ни народ”. Ипак, осим новорођених у Србији је све мање и младих између 20 и 30 година.
Тежак пут до посла, као и услови рада разлози су због који у просеку годишње из државе оде 40 хиљада и готово се никада не врате.
Да ће преко конкурса доћи до посла – надају се. Ипак, млади су свесни – без везе, тј. пријатеља, рођака или странке – тешко да ће почети да раде. Зато често пакују кофере и из домовине оду. Наравно, не само због непотизма.
Када и дођу до посла, а у просеку младима у Србији за то треба 2 године, радним местом нису задовољни. Јер, чак 20 одсто их ради без уговора, а 45 одсто младих нема осигурање, нити право на одмор или боловање. 40 одсто младих у Србији има само уговор на одређено време, а половина их ради преко 40 сати недељно колико је предвиђено законом. 20 одсто младих чак ради дуже од 50 сати недељно.
Судбина је то младих и у комшилуку, указују у Фондацији за развој економске науке. Није за утеху, али још више одлазе из Румуније, Бугарске, Албаније. А проблем Србије је и тај што држава недовољно подстиче послодавце који радницима дају прву шансу.
„То је врло мали проценат бруто националног производа у ствари много мањи него што смо се ми обавезали кроз националну стратегију кад смо рекли да ћемо до 2020. да повећавамо ту потрошњу са 0,1 на 0,5 одсто БДП-а, али је она у ствари из године у годину опадала“, каже Јелена Жарковић Ракић, из Фондације за развој економске науке.
Мобилност је основа Европске уније – подсећају у Групи 484, организаији у чијем су фокусу миграције. Не виде проблем у томе што млади одлазе већ што је то у српском случају једносмерна улица – када оду немају контакт са земљом порекла.
„Само не требамо да грешимо да ћемо зауставити одлазак људи, ми треба да створимо услове да људи имају мање разлога да оду. То је оно – да они на такав начин оптирају, али да имамо јасне програме који ће те људе повезати са развојним политикама ове земље“, рекао је Владимир Петронијевић, из Групе 484.
У Влади за Н1 кажу – имамо план. Младима саветују да се фокусирају на информационе технологије. С тим знањима се – тврде – лакше налази посао у Србији, а плате су више од просека.
„Ради се на креирању подстицајног окружења пре свега за ИТ сектор. Влада је повећала квоте за упис на техничким факултетима за 20%, а организује се и ИИ круг ИТ преквалификација. Улагања у науку ове године биће повећана за 15%, а планирано је и формирање Фонда за науку ове године“, навела је Влада.
За то време, свака пета млада особа која одлучи да боља времена чека овде у Србији принуђена је да прихвати посао за које је преквалификована, тј. да на пример с дипломом лекара ради у пекари.
