Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Да ли су нова велика златоносна лежишта у Тимочкој крајини, шанса за бржи развој Србије. Потенцијал налазишта код Жагубице раван стогодишњој продукцији у Борском руднику.
Руде злата у Србији има много више него што се доскоро претпостављало, открила су нова детаљна геолошка истраживања у Тимочком магматском комплексу, у планинама на истоку земље. Стране компаније које истражују српске златне жице кажу да су дошле до открића која се дешавају једном у веку.
МИТ О ЗЛАТНОЈ СРБИЈИ
Србија је одвајкада позната као земља злата. Процењује се да је испирањем свих наших златоносних река, од праисторије до наших дана, добијено око 50 тона злата.
На Пеку и његовим притокама злато су испирали антички Грци, а потом Римљани. Немањићи су привредну и војну снагу Србије развили на рударству, па у путопису из 1332. године Француз Букар записује да „тренутно у Србији има сто рудника злата и исто толико сребра“, а његов земљак Кристовал 1454. извештава:
– У Србији је најзначајније то што се злато и сребро могу пронаћи као што се вода налази у изворима, а у шљунку уз реке има злата колико у Индији.
Турски хроничар Дурсун-бег у 15. веку записује о Србији:
– Земља је та средиште свих земаља и све је један мајдан злата и сребра…
Званични извештај државне комисије из 2010. наводи да билансне резерве злата у руди бакра Тимочког магматског басена износе око 153 тоне, док су у ванбилансне резерве у наносима источне Србије процењене на око 27,3 тоне. На око једну тону процењена је количина злата у кварцно-златоносним жицама. Резерве сребра које се налази у наведеним билансним резервама руде бакра, износе око 1.120 тона.
Наши геолози кажу да су ова богата лежишта злата очекивана јер је српска наука одавно обележила ове просторе као златоносне. Међутим, држава се деценијама није понашала домаћински и није улагала у геолошка истраживања својих руда, нити у освремењивање експлоатације. Зато смо сад срећни и кад гости открију благо у нашој рођеној остави.
С обзиром на огромну потражњу за златом на светском тржишту долазак страних стручњака, нових технологија и инвестиција у рударство може да буде прекретница за Србију, сматра проф. др Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања.
Он за „Новости“ открива да геолошка истраживања злата и других племенитих метала у Србији тренутно изводи 13 привредних друштава, од којих је осам са страним оснивачким капиталом. Компанија „Авала рисорсис“, која истражује злато на девет истражних простора, само у 2012. инвестирала је више од 20 милиона долара у детаљна истраживања.
– Најбољи су резултати на локацији „Потај Чука-Тисница“ код Жагубице. Укупни рудни потенцијал се већ у овој фази истраживања процењује на неколико милиона унци злата, што је равно стогодишњој продукцији злата у Борском руднику!
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Ради се о новооткривеним, раније непознатим минералним појавама злата у западном ободном делу Тимочког магматског комплекса. У оквиру ове златоносне формације издваја се неколико веома перспективних локалитета, као Краку Пештер, Коркан, Бигар хил… Садржаји злата се крећу од 0,45 грама па до 9,46, чак и више грама по тони – открива др Бачевић.
Из рударског комплекса Бор је током века постојања извађено око 150 тона злата, подсећају стручњаци, тако да је жагубичко лежиште с истом количином племенитог метала права сензација.
Немају сви среће да поседују злато, ни појединци ни државе.
Србија спада у 100 земаља које поседују златне резерве.
Са 15,29 тона полуга у сефу Народне банке наша држава је на 58. позицији у свету и на првом месту у региону.
То и није неки разлог за дику и понос, ако се присетимо да је Краљевина Србија 1913. године имала 17 тона злата, а 1915. чак 19 тона.
Србија је од осамостаљивања у 19. веку изузетно улагала у развој геологије и рударства, па су њени стручњаци били веома цењени и у свету.
Санкције су тешко погодиле ове научне и привредне гране.
После 2000, упркос великим очекивањима, ништа се није поправило.
Напротив, геолошки заводи и институти су систематски разарани, а рудници су затварани или су радили с минималном ефикасношћу због неулагања у технологију и пљачке.
Злато успешно истражује и привредно друштво „Ракита експлорејшн“, које су основале канадска компанија „Резервоар капитал корпорејшн“ и америчка „Фрипорт-Мекморан експлорејшн“, једна од највећих светских рударских компанија.
– Они су постигли веома значајне резултате на подручју Брестовца код Бора. Према незваничним сазнањима, ради се о вредном проналаску који се, по речима истраживача, „догађа једном у сто година“. Детаљније информације добићемо у Годишњем извештају – каже Бачевић.
Он је управо на основу ових резултата, током обележавања Дана рудара 6. августа, саопштио да новооткривене знатне резерве руда злата и бакра „уливају наду и веру да је Србија на најбољем путу да се покрене преко рударства и запосли знатан број људи“.
Наиме, злато је „валута страха“ у временима кризе, каква је ова која од 2008. тресе свет. Жути метал је једина сигурна монета која у последња два века не губи вредност ни када падају владе, ни када се затварају фабрике, ни када хара инфлација. Напротив, цена злата током кризе вртоглаво расте. Од почетка глобалне рецесије потражња за овим племенитим металом скочила је 64 одсто, а његова цена пробила је границу снова од 1.000 долара за унцу чистог злата.
Управо због тога на 37 истражних простора у оквиру Тимочког магматског комплекса и југоисточне Србије геолошки тимови грозничаво траже злато и друге племените метале.
– У претходних неколико година највеће интересовање је исказано за истраживање злата, руде литијума и бора, као и руде бакра, која садржи и злато и молибден. Истраживања управо ових минералних ресурса изводе се на око 80 истражних простора. На подручју Бора су постигнути најбољи резултати у откривању злата, бакра и пратећих метала.
Запажени резултати су постигнути и на бројним другим, мањим истраживачким пројектима. На простору Чука Куруга – Црни врх нађени су бакар и злато, у Мачкатици молибден, злато и ренијум, у Туларима код Медвеђе бакар и злато, у Пискањи код Баљевца на Ибру борни минерали – открива др Бачевић.
Министар признаје да Србија сама данас нема новца ни технологије ни за основна геолошка истраживања.
– Наша држава је сиромашна и презадужена јер су нас претходне владе довеле у ово стање. Ништа нису изградиле и нису отвориле ниједан озбиљан рудник. Проблем мора да се решава увођењем инвестиција из иностранства или налажењем стратешких партнера – објашњава Бачевић зашто су некада високо цењеној и профитабилној српској геологији и рударству данас неопходни странци да би поново стали на ноге.
Он наглашава да министарство надлежно за геолошка истраживања мора строго да води рачуна о томе да се она раде по закону и да се не растежу у бесконачност, као што се често дешавало у последњој деценији.
Наиме, многе стране компаније су после 2000. дошле да у Србији истражују рудна лежишта, нарочито златоносна. Брзо су оне које важе за најбоље одустајале, због корупције. Светски гиганти су губили на тендерима за истражна права, које су добијале анонимне фирме које су долазиле до „открића“ помоћу документације скупих истраживања које је деценијама финансирала Србија. Практично, трговале су драгоценом архивом са статусом државне тајне и уцењивали озбиљне улагаче покушавајући да им препродају државни ресурс – истражни простор.
Зато у Министарству најављују да ће нови Закон о геолошким истраживањима и рударству, као и нова државна стратегија у овој области, бити многи строжи од досадашњих.
– У нацрту новог Закона о геолошком истраживању и рударству дефинисане су минералне сировине од стратешког значаја за Србију, што је пропуштено у постојећим прописима. Та промена је суштинска, јер су минералне сировине необновљив природни ресурс и ми морамо да заштитимо своје интересе. Новим законом ће геолошка истраживања обављати само озбиљне компаније, које ће морати да имају банкарску гаранцију. Свакоме ко не ради по закону и не заврши предвиђена истраживања по пројекту одузимаће се дозволе, без изузетка – најављује министар Бачевић.
Он не жели да даје коначне процене српског минералног блага, нарочито кад је реч о злату, у ситуацији кад геолошка истраживањима откривају да су она већа него што се претпостављало.
– Колико год да га има, рудно благо Србије је за привреду наше земље веома значајно. Управо захваљујући новим открићима минералних ресурса, као и раније пронађеном а још неактивираном рудном благу, данас постоје добри природни услови за убрзани развој рударства. Пошто је реч о базној привредној грани, њеним развојем би се створио и добар привредни амбијент за развој и осталих привредних активности. Поред пољопривреде, рударство представља врло значајну развојну шансу Србије – уверен је министар Бачевић.
ЈАДАР КАО БОР
Пoред истраживања руда метала, претходних година одобрена су и истраживања нафте и гаса на целој територији Србије, али и геолошка истраживања угља у западном делу Костолачког угљеног басена, као и Сјеничког басена.
– Први пут су одобрена истраживања ретких земаља (РЗ-из групе лантанида) и сепиолита, као нетрадиционалних минералних сировина. Истовремено, у претходне две године су знатно стагнирала истраживања техничког грађевинског камена – каже министар Бачевић.
У Србији на основу важећих одобрења геолошка истраживања бора и литијума тренутно спроводи пет привредних друштава са страним основачким капиталом.
– Геолошка истраживања литијума се тренутно изводе на 25 истражних простора углавном у западној и централној Србији. У оквиру пројекта „Јадар“, који је приоритет компаније „Рио Тинто“, постигнут је изванредно значајан резултат у истраживању литијума и бора, чији се значај може поредити са откривањем Борског рудника – каже министар Бачевић.
