Pročitaj mi članakI pored toga što su kamate na devizne depozite samo 0,6 odsto godišnje, čak 34 odsto štediša i dalje bira baš taj način čuvanja novca.
И поред тога што су камате на девизне депозите само 0,6 одсто годишње, чак 34 одсто штедиша и даље бира баш тај начин чувања новца.
Време када су се банке у Недељи штедње утркивале која ће понудити вишу камату и привући више депонената, одавно је прошло.
Због ниских камата, које једва да покривају инфлацију, а некад ни толико, штедише се све више окрећу алтернативним начинима сигурног улагања свог новца.
Како се показало, традиционална „сламарица“ је и даље најпопуларнији вид чувања новца, и поред тога што је то и најсигурнији начин да новац – изгуби вредност. Како је показало истраживање специјализованог портала Каматица, чак 36 одсто грађана планира да штеди баш на овај начин – чувајући готовину у кући или сефу. После „сламарице“, најпопуларнија је и даље штедња у банци, коју и поред каматне стопе од једва 0,6 одсто на девизне депозите бира чак 34 одсто грађана. Штедише, сматрајући да је ово ипак најсигурнији вид штедње, што и јесте, и услед ниских камата ипак одлучују да задрже своје депозите унутар банковних рачуна.
У истраживању је учествовало 2.048 испитаника међу којима има њих 17 одсто који би свој новац најрадије уложили некретнине.
„Овај вид улагања може да се посматра и као својеврсни мини бизнис, а уколико он на годишњем нивоу оствари добит од пет одсто, сматра се добро уложеним средствима“, оцењује Каматица.
Алтернативне врсте штедње као што су осигуравајућа друштва, која би одабрало шест одсто испитаника, инвестициони фондови – четири одсто и берза – три одсто, још нису у већој мери пронашли свој пут до грађана. Како се наводи, иако су се показале као веома исплативе, због високог ризика које носе са собом, нису популарне.
„Најмање ризична улагања су краткорочни пласмани до годину дана, који се односе на државне дужничке хартије, које је могуће купити преко брокерских кућа, носе солидан принос, а доста су сигуран вид улагања. Штедња у банци до износа од 50.000 евра такође носи гаранцију државе. Сличан ниво ризика (самим тим и приноса) носе новчани инвестициони фондови који пласирају средства у споменуте инструменте (нискоризичне хартије од вредности) и имају за циљ очување вредности имовине својих чланова“, наводи се у анализи истраживања.
Како се додаје, са ниским степеном ризика иде и низак принос, па они који желе само да очувају вредност свог новца бирају сигурна улагања, док они који су склони ризику бирају алтернативе које сходно висини ризика носе и висок принос. Како штедња у Србији из годину у годину расте, иако камате све више падају, јасно је да већина бира сигурне воде и свој новац и поред ниских камата држе у банкама.
