Прочитај ми чланак
Најновији извештај УН показује да је истрајавање Србије на концепту „пољопривредне индустрије“ сигуран пут у пропаст пољопривреде у некој земљи.
Према речима Ратка Каролића, аналитичара, „политичари и део домаћих стручњака, изгледа по наговору странаца, данас захтевају транзицију српске пољопривреде у правцу екстремног модела индустријске пољопривреде – са укрупњеним поседима, монокуклтурама и све већом хемизацијом инпута – и траже укидање малих поседа, који су кичма производње хране у Србији.“
С друге стране, низ међународних организација, истраживача, академика окупљених око Уједињених нација, сматра да је „индустријска пољопривреда један од највећих промашаја модерног доба“, па траже већу подршку за мале фармере.
У питању су експерти окупљени око Међународне процене пољопривредног знања, науке и технологије за развој (IAASTD), врло утицајне организације, за коју се у Србији до сада није, из различитих разлога чуло.
Зашто је индустријска пољопривреда опасна?
На првом месту, милијарде људи су угрожене: нагласак на повећану приноса немогућ је без хемијских помагала, која су до те мере опасна, да је деградацијом земљишта погођено 2,6 милијарди људи.
Укупна деградација земљишта повећава се потребом сиромашних фармера да крче шуму и користе ново земљиште, чиме се такође губи плодност, долази до ерозије, па се јављају и ризици по много већа подручја, чији екосистеми су зависили од посечених шума.
Без помоћи малим фармерима, немогуће је искоренити сиромаштво на селу, које може само да се повећава укрупњавањем поседа, јер се тада сељаци од људи који ипак имају нешто имовине, претварају у обичне најамне раднике.
Актуелна економска криза ће само јачати, па се поставља питање како ће Србија, са огромном незапосленошћу, да преживи. у том смислу, поређење са кризом двадесетих година претходног века показује да је Краљевина Југославија преживела кризу пре свега због великог броја малих фарми, које су пружале могућности људима да сами узгајају своју храну, у тренутку када је тржиште великих играча пропало.
Србија, која би целокупни пољопривредну производњу везала за западни економски систем, који је пред колапсом, постала би убрзо земља гладних.
(Двери)
