Прочитај ми чланак
Овогодишње обраћање Владимира Путина посланицима оба дома руског парламента, које је пандан обраћању америчког председника нацији, читав свет чекао је са великом пажњом, пре свега оне земље које су се по неком основу нашле на удару евро-атлантског хегемонизма, односно на линији успостављања Новог Светског Поретка, а немају снагу да му се самостално супроставе.
Јер, година која полако истиче, била је година потпуних спољно-политичких и геостратешких победа Русије на свим тачкама на којима се она сукобила са агресивним евроатлантизмом. Путинов наступ сигурно их није разочарао, јер понудио им је управо оно што им је потребно – АЛТЕРНАТИВУ.
Након Путиновог обраћања све земље и народи знају да је формиран јасан, заокружен и снажан концепт супростављања корпоративном прекрајању света, да постоји избор и да Четврти Рајх (1) не мора бити њихова судбина, јер је Русија данас довољно моћна да заштити своје пријатеље и интересе. А основне полуге те моћи представљају јака војска и глобално оријентисана економија.
У таквм приступу Србија се итекако може наћи и препознати. Упркос јасној политичкој оријентацији српске политичке елите да земљу по сваку цену припоји евро-атлантским структурама и готово вишегодишњем бежању од сваког приближавања Русији логика економских интереса приморала је садашње српске властодршце да се све чешће окрећу у правцу Москве. Да видимо зашто?!
Русија и Србија кроз економски аспект
У дану када су светски центри моћи још увек одмеравали дубину Путинових речи, а Срби имали прилику да његово обраћање пореде са Кирбијевим (2) охрабривањем да се са Косовом успоставе „добросуседски односи“, у Београду су министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, Милан Бачевић и министар енергетике Руске Федерације, Александар Новак, као копредседници, потписали Протокол заседања „Међувладиног комитета за трговину и економску и научно-техничку сарадњу између Србије и Русије“ и договорили наставак сарадње и заједничка улагања у разним областима.
Био је ово 12-сти сусрет овог међудржавног тела, а предочено је неколико врло занимљивих информација и података:
– Током 2013 године робна размена Србије и Русије порасла је за 13 % у односу на 2012 када је износила преко 2,6 милијарде долара (рекордна је била у 2011 години око 3,3 милијарде долара), при чему се дефицит који је у робној размени Србија имала 2012. смањио за чак 29 %.
– У наредне две године Русија најављује инвестиције у НИС од близу 1,5 милијарди долара (модернизација Рафинерије Нови Сад, активирање пројекта експлоатације уљних шкриљаца и нова улагања у Рафинерију Панчево), а до сада је у пројекат НИС инвестирано исто толико.
– У наредне три године у осталим областима, од привреде, преко здравства, до културе и спорта, биће инвестирано око 5 милијарди долара руског капитала. (3)
На ово свакако треба додати и вредност инвестиције у „Јужни ток“ која ће износити од 1,5 до 1,7 милијарди долара, и које ће кредитирати Руска страна. (4)
Такође, ваља напоменути да ће се у оквиру укупних улагања у модернизацију панчевачке рафинерије, у еколошке пројекте уложити чак 400 милиона долара, ради коначног решавања деценијских еколошких проблема. (5)
На крају овог кратког приказа конкретних улагања Русије у Србију свакако се мора поменути одобрених 500 милиона долара за српски буџет (6), као и 800 милиона долара за улагања у српску железницу (7). Транше оба ова кредита коришћене су у овој години.
Иако су ове цифре импозантне то свакако није све. Крајем октобра ове године председник Србије, Томислав Николић, отворио је прву Инвестициону конференцију у Москви коју је организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Трговинско-индустријском комором Руске Федерације, и на којој су представљени пројекти вредни готово седам милијарди евра.
Конференцији су присуствовали представници стотинак руских компанија, а том приликом потписан је уговор о заједничком улагању и сарадњи између компаније „Спектра“ из Чачка и „Метромеда из Омска“, док су „Мајевица холдинг“ из Бачке Паланке и „ТЕСЕ“ Вороњеж потписале писмо о намерама. (8)
Дакле, отворен је и процес који ће ефекте дати у наредном периоду, па се може очекивати даљи раст инвестиција у српске пројекте.
И у вредносном и у стратешком смислу за српски народ веома су значајне инвестиције Русије у Републику Српску, али то није тема овог текста.
Озбиљност руског приступа улагањима у Србију показује и долазак њихове Сбер банке, у свету банкарства познате по томе да заступа стратешке руске интересе у финансијској сфери.
Руске банке у Србији
Иако је прва руска банка која се нашла на тржишту Србије била Московска банка, која је своје активности започела 2009 године она није успела да се наметне ни привреди ни становништву. Свакако да разлоге за то треба тражити како у прозападној оријентацији креатора и апсулутног господара српског финансијског система Млађана Динкића, тако и у проблемима везаним за пословање ове банке у самој Русији (9). Данас ова банка у Србији послуке под именом VTB банка (Vnještorgbank), будући да је ова банка постала потпуни власник капитала Московске банке. Иначе VTBбанка је друга по величини у Русији и свакако треба очекивати значајно подизање њених активности у 2014 (власничка трансформација и пререгистрација у Србији завршена је 16.09.2013).
Ипак, стратешки гледано, Сбер банка је она која обично претходи руским улагањима у неки регион. Оснивач и највећи акционар ове банке је Централна банка Русије у чијем је власништву 50 одсто капитала банке, плус једна акција с правом гласа. Та банка има највећу дистрибутивну мрежу у Русији са више од 18.000 експозитура, а њене међународне операције укључују Велику Британију, Сједињене Америчке Државе, Заједницу Независних Држава, средњу и источну Еуропу, Турску и друге земље.
Сбер банка једна је од 20 највећих у свету, а на тржиште Србије дошла је куповином Фолкс банке, чиме је заокружила своје присуство у региону. Нема дилеме да ће као већински државна банка спроводити стратешке интересе матичне земље, не само кроз подржавање руских корпорација, већ и кроз интерес Русије у снабдевању производима који су битни за њих.
Будући да прати пословање највећих руских компанија њен долазак на неко тржиште увек је знак да ће се ту појавити и неки од најмоћнијих руских привредних гиганата, а нема сумње да је све то везано за Јужни ток и горе наведене инвестиције као и њихове ефекте.
Закључак
Србија на свој евроатлантски пут кренула заведена причама о милијардама долара које чекају само пад Милошевићевог режима па да похрле у Србију, као и благостању које постоји на Западу и које ће се излити на грађане Србије самим прикључењем том „напредном свету“. Данас је свима јасно да су то биле најобичније лажи и да су једину корист од тих прича имали они који су их причали. Запад никада и није имао намеру да у Србији, нити било где друго, улаже у пројекте од националних вредности. Јер, концепт евроатлантизма, односно савременог глобализма, није национално благостање или напредак малих народа и држава, већ њихово разбијање и асимилација како би се користили њихови природни ресурси.
Насупрот том, данас огољеном, освајачком процесу евроатлантских хегемона, стоји искрен и озбиљан приступ Русије која помаже развој својих пријатеља на свим нивоима. Јер, није само висок инвестициони потенцијал, односно количина (квантитет) уложених средстава карактеристика руских улагања у Србију. Ваља обратити пажњу и на изузетан квалитет тих улагања, односно чињеницу да се она врше у пројекте од опште националног значаја, пројекте који ће читавој земљи донети напредак и бити локомотива даљег развоја.
Упркос томе руска улагања честа су мета прозападних снага и медија у Србији. Пример „Инсајдера“ и што отворено, што подмукло, насртање министарке Зоране Михајловић на пројекат Јужни ток последњи су примери онога што траје већ више од деценију. На сву срећу аргументи су им практично никакви, а руска страна довољно стручна и постојана да не дозволи да јој такве појаве и настојања омету стратешка инвестициона опредељења. Наравно, у том опредељењу руска страна тражи и своје економске и геостратешке интересе, али то је сасвим нормалан процес.
При томе, ваља напоменути да практично ниједан национални руски интерес није супростављен српском. Јер Русија и Србија нису само економија и простор, већ и Православље и велика, искрена, словенска душа.
(Фонд Стратешке Културе)
