Pročitaj mi članak
У последњих десет година руска централна банка стекла је 570 метричких тона злата. То је количина која је готово троструко тежа од америчког Кипа слободе и ставља Русију међу највеће светске купце злата.
Износ је једну четвртину већи од кинеског, известио је Блумберг.
Земље попут Русије и Кине користе залихе злата као економски тампон против другог таласа економске кризе или девалвације америчког долара као и због опрезности према стабилности америчких федералних резерви.
Русија је куповином злата такође искористила доказано добру инвестицију, јер су цене злата само у 2012. порасле 12%. У понедељак се златом трговало за $ 1650 по унци, а аналитичари очекују да ће цена злата и даље расти у 2013, те се очекује пораст на 1825 $ по унци до краја године. Међутим француска инвестициона банка Натиксис, предвидела је пад цене злата до $ 1500 по унци, током ове године.
У прошлости веза између високе цене злата и пада цена сирове нафте већ је једном погодила Русију. 1998 године, када је Русија имала 40 милијарди долара домаћег дуга, требало је издвојити 28 барела сирове нафте за куповину једне унце злата, према Блумберг истраживању.
Две године касније, када је Владимир Путин дошао на власт, унца је коштала 11,5 барела. До 2005 омјер је пао на 6,5 барела. У то време, је председник Путин наредио да централна банка купи злато. У само месец дана удео злата у руским укупним резервама порастао је с 2,2% на 3,5%.
Владимир Путин у 2000-ој години наследио је земљу с 384 метричких тона злата и више него удвостручио своје златне резерве у 12 година – према службеним подацима из организације Ворлд Голд Цоунцил. У октобру 2012. злато је чинило 9,6% руских националних резерви у страним валутама иу укупној тежини 936,7 метричких тона.
Међутим, то је још увек далеко од његовог историјског рекорда – 1941. Русија је имала рекордних 2800 тона племенитих метала и захваљујући тим резервама успешно се опоравила након Другог светског рата.
Руска трка за златом још увек не значи да је на врху листе глобалних власника злата. Сједињене Америчке Државе држе водећу позицију са 8133,5 тона злата, Немачка је друга са 3391,3 тона и ММФ трећи с 2814 тона. Кина и Русија држе респектабилно шесто и осмо место.
За Кину се спекулише да умањује своју стварну количину злата за 3-4 пута, према Зерохедге извештају, те да припрема увођење јуана као светске резервне валуте. Од 2009. Кина настоји престићи САД на златној лествици.
Главни глобални инвеститор и саветник Обамине администрације, Ђорђ Сорош се такође појављује на златној инвестиционој линији. У августу 2012 је јављено како је Сорош продајом деоница финансијским компанијама и банкама купио 130.000.000 $ у злату. Његов потез продаје деоница за злато неки тумаче као знак за промену стратегије улагања на светском тржишту.
(Руска телевизија, Адванце)
Блумберг истраживањ
