Прочитај ми чланакОд 2016. године динар је ојачао према евру за скоро пет одсто. Од просечног курса од 123,1 динара, вредност евра је пала на 117,5 динара и ту се мање-више чврсто држи већ скоро три године.
Економисти имају различита виђења политике курса, али у овом случају она има и једну последицу коју политичари радо експлоатишу.
Наиме, већ неколико пута истичући колико брзо наша привреда расте, председник Србије Александар Вучић напоменуо је да ћемо на крају ове године, пошто БДП буде порастао за шест, а можда и седам одсто, имати за 50 одсто већи БДП „него пре неколико година“, односно 2012.
Наиме тада је бруто домаћи производ Србије, односно све што се произведе на територији земље у једној години, вредео око 33,7 милијарди евра, а на крају ове године вредеће можда и 51 милијарду евра.
Приметићете да се све време барата са еврима, као што је уосталом случај и када државни службеници обећавају просечне плате или пензије, иако држава и послодавци исплаћују динаре које грађани користе за куповину.
Тајна је у томе што када се БДП искаже у еврима, он занемарује домаћу инфлацију.
Када се пак обрачуна БДП у динарима добијемо, према пројекцији Министарства финансија да ће он износити на крају ове године 5.938 милијарди динара уз претпоставку да ће реални БДП порасти за шест одсто и инфлацију од 2,6 одсто.
То је за 56 одсто више него БДП у динарима 2012. године.
Међутим, када се одузме инфлација у том периоду, реални раст бруто домаћег производа износио је 24 одсто за ових девет година, односно упола мање од оних 50 одсто који председник помиње.
Професор Љубомир Маџар објашњава да БДП у еврима не одражава нашу инфлацију и ако се води политика јаког динара, онда се приказује већи бруто домаћи производ него што би био у случају политике реалног девизног курса.
„Ипак, када се рачуна у еврима, то је прилично поуздана рачуница, али са оградом да кад држава води политику јаког динара, што је често био случај, добијају се веће вредности него да се води политика реалног курса. Динар је јак код нас, мало се динара даје за један евро, што дестимулише наш извоз. Када је динар јак, извозници добију мало динара за своје евре, али то је већ друга прича“, оцењује он додајући да је и поред тога наш БДП и даље „недовољан“.
„БДП је недовољан и стопа раста је прениска и када се погледа у мало дужем периоду, спадамо у мање успешне земље у транзицији или у нашем региону. И са том шминком не изгледамо онако како бисмо то желели“, истиче Маџар.
Занимљиво је да је рачунајући раст БДП-а у еврима, економска активност за 11 година, од 2001. до 2012. године повећана за чак 131 одсто.
Када се и тако напумпан девизним курсом БДП упореди са земљама у окружењу и земљама Централне и Источне Европе, налазимо се негде у средини од 2012. године.
На бази података Еуростата до 2020. године и са процењеним номиналним растом од стране Европске комисије, убедљиво највећи напредак у последњих 10 година остварила је Румунија.
Са предвиђеним реалним растом од 5,1 одсто и инфлацијом од 3,2 одсто ове године, у периоду од 2012. до краја 2021. БДП Румуније (у еврима) биће увећан за чак 90 одсто. Бугарски БДП биће на крају 2021. већи за 56,5 одсто него 2012, а литвански 53,6 одсто.
Треба рећи и да је Европска комисија у прогнозама мало конзервативнија у погледу привредног раста Србије у 2021. него наша влада.
У региону, убедљиво најгоре су последњих десетак година прошли Хрвати и то пре свега због великог ударца који је њихова економија задобила прошле године.
У сваком случају на крају ове године БДП Хрватске ће бити за свега 19,5 одсто већи него 2012. године.
Мађарска и С. Македонија имаће нешто слабији улинак од Србије са растом од око 48 одсто у односу на 2012. (уколико се испуни прогноза ЕК). Црна Гора ће имати привредни раст у периоду 2012-2021. 44,4 одсто, након такође великог пада у 2020. и недовољног опоравка у овој години.
На сличном одстојању од 2012. године биће и Албанија са 43 одсто већим БДП-ом него пре девет година.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 16, 2021
