Pročitaj mi članakNajniže zarade u Vojvodini imaju zaposleni u Malom Iđošu, u kojem je prosek 63.119 dinara bez poreza i doprinosa.
Прегледом званичне статистике види се да је просечна зарада у јавном сектору 85.730 динара нето. У јавним предузећима је просек 88.242 динара нето и њега чине како директорске, тако и плате ниже плаћених службеника, док су запослени у здравству и социјалном раду у јулу примили 84.474 динара нето, пише 021.рс.
Плате су у сектору образовања, али и културе 76.423 динара нето.
За разлику од ових износа, РЗС обрачунава да је просечна плата у целом сектору рачунарског програмирања и с њим повезаних делатности 260.931 динар без пореза и доприноса, што је износ на који такође утичу највише и најниже плате.
Шта нам ови износи говоре?
Као и сваког месеца, просечна плата се у Србији, најчешће од стране представника власти, користи као показатељ бољитка – иако није јасно како је 550 евра довољно да ико преживи месец дана. Иста званична статистика нам говори да је потрошачка моћ грађана све мања, потрошачка корпа све празнија, а успорење инфлације неће довести до пада цена намирница које су током последње две до три године драматично порасле.
Просечна плата само је још један статистички податак који узима у обзир сва обрачуната примања, највиша и најнижа. Просечан грађанин Србије нема ни близу програмерске плате, неретко ни близу просечне плате, али у подацима РЗС постоји ставка која може да се узме као најближи показатељ просечних месечних примања у Србији.
Наиме, медијална зарада износ је до ког зарађује половина свих запослених у Србији, а до сада се показала релативно верно као показатељ просечних примања – за јул је медијална зарада износила 64.734 динара нето, тек нешто више од плате у поменутом Малом Иђошу.
Ко у Србији зарађује више од 1.000 евра месечно?https://t.co/uXHsdZTSEq
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 27, 2023
