Pročitaj mi članak

Rate kredita miruju: Da li su kamate dostigle plafon i kada bi mogle u rikverc

0

Ekonomisti smatraju da je najteži period iza nas. Poslednje odluke centralnih banaka u Americi i Evropi, a danas i Narodne banke Srbije, nagoveštavaju da, bar još neko vreme, kamate neće rasti

Грађани који отплаћују стамбене кредите са зебњом су гледали ка графикону кретања еурибора током прошле године јер је са сваким „очитавањем“ његова вредност расла и дизала рате, некима и више од 100 евра. Економисти сматрају да је најтежи период иза нас, да је ниво каматних стопа достигао плафон и да можемо да очекујемо њихово смањење можда и до краја године. Осим ако се не десе неке револуционарне геополитичке промене.

Последње одлуке централних банака у Америци и Европи, а данас и Народне банке Србије, наговештавају да, бар још неко време, камате неће расти. Али, када би могле у риверц?

НБС је данас задржала референтну каматну стопу на 6,50 одсто, а на том нивоу је од јула прошле године. Америчке Федералне резерве (ФЕД) и Европска централна банка (ЕЦБ), такође су претходних месеци паузирали са подизањем референтних камата, а о својим монетарним политикама ће поново одлучивати крајем јануара.

Еурибор је из минуса у којем је био месецима, почео да расте у јуну 2022. године, да би у октобру 2023. достигао 4,143 одсто и од тада је на силазној путањи са повременим осцилацијама, а тренутно је његова вредност 3,891 одсто.

Овај турбулентан период за дужнике у октобру је ублажила Народна банка Србије одлуком како би ограничила каматну стопу за дужнике који су корисници првог стамбеног кредита, а чији уговорени износ не прелази 200.000 евра.

Мера НБС биће на снази до краја године, али се она не односи на све. Грађанима који су позајмили новац за куповину аутомобила или који отплаћују готовинске кредите рате нису „замрзнуте“ те они и даље стрепе како ће се током ове године кретати еурибор – и да ли ће им рате бити веће.

„Тренд смањења еурибора је почетак нечега што би тек могло да се дешава. Тромесечни и шестомесечни еурибор је тренутно на врло сличном нивоу и то онда говори да у наредним месецима банке не очекују да ће бити неких великих и скоковитих падова еурибора. Оног тренутка када се појави разлика, мислим да ће то бити наговештај да можемо очекивати оштрији пад еурибора, па потом и рата кредита“, каже за РТ Балкан Владимир Васић, финансијски аналитичар и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије.

У Народној банци Србије кажу да су приликом доношења одлуке да задрже референтну камату на нивоу од 6,50 одсто, Извршни одбор имао је у виду да се наставља попуштање трошковних притисака и смањење инфлације на глобалном нивоу.

„Иако је светска привреда завршила прошлу годину нешто боље него
што се очекивало, раст светске економије је испод дугорочног просека и биће
успорен ове године, што уз смањење инфлације повећава очекивања да би
водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних
резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних
политика“, наводи су у саопштењу централне банке.

Владимир Васић сматра да ће 2024. година протећи у знаку „одмеравања“ између раста инфлације и кретања референтних камата.

„Инфлаторни притисци су слабији него раније, али и даље постоје. Дешавања у водећим економија, штрајкови пољопривредника и железничара у Немачкој, могу да поремете опоравак. Ми смо земља у коју инвестиције највише долазе из ЕУ и размена је око 60 одсто везана за ЕУ, нарочито за Немачку, која сада има проблема са рецесијом и мањком у буџету“, указује Васић.

Он објашњава да од свих тих фактора од којих зависи кретање еурибора, зависи и наша куповна моћ.

„До сада је била порука да се мање троши и то је мера која зауставља инфлацију. Сигуран сам да неће бити наглог пада еурибора, а и сама одлука НБС да ‘замрзне’ камате која је орочена до 31. децембра 2024. показује да и економисти НБС сматрају да ће нешто значајније да се догоди тек можда у 2025. години“, каже финансијски аналитичар.

Он напомиње да је тренутна ситуација мировања, када се очекује да се види да ли тај ефекат стезања каиша утиче довољно добро на смањење инфлације.

„С друге стране, то има за циљ и успоравање привредне активности, јер ако немате повољнији новац другачија је математика, мања је конкурентност привреде и ту постоји балансирање између обуздавања инфлације и ризика за привредни раст. Негде су очекивања ЕЦБ да би инфлацију од 2 одсто, која им је циљ, могли да постигну 2026. Инфлација је као вирус и остане дуго у систему. Опоравак је више него дупло дужи, јер је потребно много више времена да се врати на преткризни моменат“, каже Владимир Васић.

Извршни одбор НБС је истакао да је међугодишња инфлација у Србији наставила да се смањује у складу с пројекцијом НБС и да се, према процени Републичког завода за статистику, у децембру спустила на 7,6 одсто, што је готово двоструко ниже него на крају 2022 године. У наредном периоду очекују даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља средином ове године, а затим приближавање централној вредности циља од 3 одсто крајем године.

„Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања“, наводе у НБС.

Izvor: rt

Oznake: , ,