Pročitaj mi članakNapadi Huta na brodove u Crvenom moru koji pružaju logističku podršku Izraelu da neprekidno gađa Gazu (kažu da samo njih napadaju), uzdrmali su i globalnu trgovinu jer tu prolaze i svi trgovački bordovi na putu ka Aziji, a eskalacija sukoba u Jemenu može da dovede do potpunog poremećaja isporuke robe i delova za proizvodnju uz značajno povećanje cena za isporuku robe i goriva. Već danas je nemački ogranak "Tesle" obustavio proizvodnju zbog nemogućnosti isporuke delova iz Azije, koja se vršila preko Crvenog mora.
Кључна тачка је теснац Баб ел-Мандеб који излази на обале Јемена и представља улаз у Црвено море кроз које пролази чак 12 до 15 одсто светске робе. Уколико сукоб који букти управо у овом теснацу ескалира, поморски трговински саобраћај мораће да иде „заобилазним путем“ око Африке, што је много дужи и скупљи пут, плус спорија достава.
Још једна брига за аналитичаре је да тензије могу да се прошире и на Ормуски мореуз у Голфском заливу што би довело до значајнијег утицаја на снабдевање нафтом, пошто око 20 милиона барела нафте дневно пролази кроз тај мореуз, што је еквивалентно 20 одсто глобалне потрошње.
Од укупног процента светске трговине, чак 30 одсто представља контејнерски саобраћај. Од тога, тим поморским путем се шаље и између седам и 10 одсто нафте и осам одсто течног гаса.
Само током петка, неколико сати након од почетка напада Сједињених Америчких Држава и Велике Британије на положаје Хута у Јемену, цена нафте порасла је прво за два одсто, па потом још два одсто – укупно 4 одсто. Барел нафте типа Брент данас кошта 80,55 долара.
Уколико би Баб ел-Мандеб био потпуно затворен, бродови би до Европи могли да стигну обилазећи Африку. То значи да би путовање био дуже за скоро осам дана и дуже за 6.482 километара. То би свакако морало да се одрази на цену робе која се транспортује.
„Више цене горива, више цене транспорта и скупље осигурање пловидбе довешће до пораста цена. Има бродова који су у Црвеном мору који размишљају о повратку у Средоземно море иако ће их то коштати пола милиона долара“, рекао је аналитичар Фотиос Кацолас.
Реакција компанија
Како је транспорт нафте и робе постао ризичан, многе компаније одлучују да преусмере своје бродове или чак прекину испоруку.
Већ прошлог децембра неколико великих бродских линија у транспортера нафте обуставило је своје услуге кроз Црвено море пошто је више од десет бродова нападнуто од почетка сукоба између Израела и Хамаса почетком октобра.
Компаније „MSC“, „Mersk“, „Hapag Lloid“, „CMA CGM“, „Iang Ming Marine Transport“ и „Evergreen“ су навеле да ће одмах преусмерити сва планирана путовања како би осигурале безбедност својих помораца и пловила. Заједно, ови океански превозници представљају око 60 одсто глобалне трговине.
„Evergreen“ је такође саопштио да ће привремено престати да прихвата било који терет за Израел, суспендујући своју услугу отпреме у Израел. Orient Overseas Container Line (OOCL), која је део COSCO Shipping Group у кинеском власништву, такође је престала да прихвата израелски терет, наводећи као разлог оперативне проблеме.
„Увозници ће морати да повећају залихе због неизвесности и да плате много више, а други ће изгубити на својим тржиштима јер време за излазак на тржиште није конкурентно“, рекао је Јони Есаков, члан извршног комитета израелске бродарске коморе.
Нафтни гигант Бритиш петрол навео је да ће паузирати бродске активности у Црвеном мору због напада Хута.
Нафта
И досадашњи напади Хута и потапање бродова који дају подршку Израелу, увелико су повећали трошкове океанског транспорта. Од почетка рата између Израела и Хамаса, цене на источној обали Азије и САД су порасле за пет одсто на 2.497 долара по контејнеру. Како стоје ствари, једино до чега може доћи је поскупљење, јер су велике компаније већ избегавале Суецки канал, који се улива у Црвено море, и уместо тога обилазе Африку да би стигле до Индијског океана.
На тај начин рути се већ додаје више од 10 дана, што доводи до већих трошкова горива. А пошто је бродовима потребно више времена да стигну до својих одредишта, заобилазно решење доводи до уоченог „смањивања капацитета пловила“. Кашњења у испоруци контејнера и робе су неизбежна.
Контејнерски транспорт представља скоро трећину целокупног глобалног транспорта, јер приближно 19.000 бродова годишње плови Суецким каналом. Скок цена нафте са собом повлачи и раст других цена, попут хране и кафе.
Стручњаци процењују да 12 одсто трговинских токова робе која се не односи на нафту пролази кроз Суецки канал – најкраћи бродски пут између Европе и Азије којим је повезано Црвено море.
Подсетимо, америчке и британске снаге бомбардовале су јуче више од десет локација у Јемену, као одговор на нападе Хута на бродове у Црвеном мору. Лидер Хута упозорио је да ће САД и Велика Британија ускоро схватити да су удари били „највећа лудост у њиховој историји“
Овако је Јемен погодио и потопио више америчких и британских бродова у Црвеном мору! (ВИДЕО)https://t.co/Vos7MkdaVP
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 12, 2024
