Премијер Србије Ивица Дачић рекао је данас да спорења о гасоводу Јужни ток треба да реше Европска унија и Русија и да ништа не зависи од Србије.

„Србије не може да утиче на то. Ми смо на средини Јужног тока, ништа не зависи од нас. Што се Србије тиче, све је урађено у складу са нашим законима“, рекао је Дачић на конференцији за новинаре у Влади Србије поводом примедби званичника ЕУ да ће морати да буде ревидиран споразум о Јужном току.

Дачић је истакао да је пројекат Јужни ток међународни пројекат у који су као власници укључене италијанске и немачке компаније.

Он је указао да је то тренутно највећи пројекат у Европи вредан 16 милијарди евра.

Михајловић: Јужни ток нормално
Изградња Јужног тока ће наставити нормално да се одвија и неће бити одлагања радова, док трају преговори између ЕУ и Русије о питањима која се тичу примене трећег енергетског пакета ЕУ на тај гасовод, изјавила је данас министарка енергетике Зорана Михајловић.

„Наш став је да ЕУ и Русија треба да се договоре како ће регулисати правни део уговора о Јужном току, односно питање које се тиче трећег енергетског пакета и какогод се Русија и ЕУ буду договорили, Србија ће то поштовати“, рекла је Михајловић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Она је истакла да ни Влада Србије, ни Министарство енергетике, нису добили никакав званичан документ ни од ЕУ, ни од Гаспрома да споразум о Јужном току не одговара европским директивама.

Изградња Јужног тока ће се у Србији, али и у другим земљама, одвијати као што је раније и договорено, и договор о томе ЕУ и Русија треба да постигну у најкраћем могућем року, рекла је Михајловић преносећи закључке Конференције о јужном току која је пре два дана одржана у Бриселу.

Михајловић је истакла да се примена договора који постигну ЕУ и Русија, најпре односи на земље чланице ЕУ кроз које пролази Јужни ток и које, како је рекла, прве морају да поведу разговоре о томе.

Она је међутим, указала да и Србија жели да буде део ЕУ и да не жели ништа да ради што није у складу са европским директивама.

Михајловић је рекла да је на Конференцији у Бриселу речено да је комесар ЕУ за енергетику Гинтер Етингер послао писмо руском министру енергетике Александру Новаку да се та питања о Јужном току морају решити.

Заменик генералног директора за унутрашње енергетско тржиште у Европској комисији Клаус Дитер Борхарт изјавио је у среду у Бриселу, на конференцији о Јужном току, да су билатерални уговори које је руски „Гаспром“ закључио са земљама укљученим у Јужни ток, међу којима је и Србија, противни прописима ЕУ и да о њима те земље морају поново да преговарају.

Европска комисија захтева да се препишу споразуми о Јужном току
Европска комисија је почела нову офанзиву на гасовод Јужни ток, који треба да осигура испоруке додатних обима руског гаса у Европу. Брисел фактички захтева да се препише међувладин споразум који је Русија склопила са читавим низом земаља чланица пројекта. ЕУ инсистира на томе да ови договори буду прилагођени нормама Трећег европског енергетског пакета.

Председник Европске комисије Марлен Холцнер је изјавила да ЕУ не одговара читав низ момената. На пример, чињеница да ће Гаспром бити основни власник како цевовода, тако и горива које се њиме испоручује. Споразуми са властима Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније и Хрватске не гарантују приступ других испоручилаца гасоводима, а тарифе транзита ће успостављати главни власник инфраструктуре. Москва је више пута изјављивала да Трећи енергетски пакет противречи руским интересима, јер он смањује рентабилност пројекта у којем поред Гаспрома учестује компанија из Италије, Француске и Немачке. Русија не намерава да се мири са таквим стањем.

Ове недеље министар за економски развој Алексеј Уљукајев је изјавио да се Москва припрема да се обрати суду. И шансе да Русија победи постоје, истиче начелник одељења за аналитичка истраживања инвестиционе групе Универ Капитал Дмитриј Александров.

Споразуми о Јужном току почели су да се склапају пре него што је ступио на снагу Трећи енергетски пакет, формално се може говорити о превласти ових споразума. Договори о транзиту и одређеивању принципа управљања Јужним током спадају у међувладине споразуме, и фактички у заштиту интереса Гаспрома стаје принцип суверенитета држава, које су потписивале ове споразуме.

Унутар саме ЕУ практично ни један енергетски концерн у потпуности не испуњава оне директиве које би у строгом виду хтела да види Европска комисија. Многе земље нису ратификовале Трећи енергетски пакет.

На страни Гаспрома су и економски интереси оних земаља које су пристале да учествују у Јужном току и које тешко да ће се мирити са тим да реализација повољних договора може да буде осујећена, наставља председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.

Они могу да супротставе ставу Брисела своја национална законодавства, која се не потчињавају Европској комисији у пуном обиму. Осим тога, неке земље нису чланице ЕУ, као на пример Србија. Посебна потреба да се са Евопском комисију усагласе одлуке не постоји.

Уз све то треба схватати на у контексту сложене економске ситуације изградња Јужног тока значи радна места. А транзит гаса су јефтини енергенти и економски просперитет. То су врло добре стимулативне мере за државе. Тешко ће бити објаснити бирачима зашто у условима високе незапослености земље треба да одустану од перспективних индустријских проејката.

Између осталог сасвим је могуће да до судске расправе ствар неће доћи. Експерти истичу да Јужни ток има формалне могућности да поштује норме енергетског пакета. Главно је да Европска комисија која треба да се утврди у улози самосталног фактора на енергетском тржишту не крене да се инати.

(Танјуг, Бета, Глас Русије, фото: Nezla)