Прочитај ми чланак
(Новости)
„Коридори Србије“ до данас нису исплатили ни динар за пристигле одштетне захтеве извођача на најважнијим путним правцима у земљи. „Путеви Србије“ јесу, и то „Алпини“ за мост код Бешке. Од уговорених 33 милиона евра, цифра се попела на 60 милиона због додатних радова. Али, аустријска компанија тражи више, тако да ће овај случај завршити на арбитражи.
– Платили смо оно што је оправдано јер су имали додатне радове, али више неће добити ниједан евро – каже, за „Новости“, Зоран Дробњак, директор „Путева Србије“. – То што су дали ниску цену на тендеру, па не могу да зараде, то је њихов проблем. Сто пута сам рекао и поновићу још једном, овај случај завршиће се на арбитражи, јер договора нема. Почели су од 100 милиона евра, па дошли до 80, а ми признајемо 60.
Најчешће, пенали се од државе траже због кашњења са експропријацијом, јер су извођачи били онемогућени да почну са радовима, али и због неадекватних пројеката, који су имали „рупе“, што је одличан основ за додатне радове. Пример је грчка „Терна“, извођач на тунелима „Прогон“ и „Пржојна падина“ на ауто-путу ка бугарској граници. Ова фирма поднела је „Коридорима Србије“ одштетни захтев од 4,9 милиона евра, као последицу продужетка рока услед непредвиђених услова током изградње због чега је морао да се мења пројекат. Али, питање је колико ће им бити плаћено.
Извођачи иду и дотле да захваљујући дампинг цени добију посао, а да онда кроз одштетне захтеве траже више новца чак и од комплетне уговорене цене. И ту је опет најбољи пример „Алпина“, са којом су „Коридори“ недавно раскинули уговоре за изградњу деоница на источном краку Коридора 10. Вредност уговорених радова била је готово 60 милиона евра, а закључно са августом 2012. године „Алпина“ је поднела одштетне захтеве од чак 74 милиона евра. Већина тих „клемова“ је, према мишљењу стручних служби „Коридора“, нереална и биће одбачена.
– Коридори Србије сагласни су са одштетним захтевима, који су последица накнадних археолошких истраживања, спроведених на локалитетима који су откривени током извођења радова на изградњи источног или јужног крака Коридора 10, који у највећем броју случајева не могу да се предвиде – истичу у „Коридорима“.
– Постоји одређени број одштетних захтева извођача, који су предмет разматрања наших стручних служби и инжењерског надзора. Права финансијска вредност захтева знаће се по завршетку процеса, с обзиром на то да постоји и велики број нереалних пенала, који ће бити одбачени. На пример, у пракси се догађало да извођач радова затражи одштетни захтев од инвеститора због лоших временских услова. Сам процес анализе оправданости пенала, према правилима струке, може да траје више година.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Као одговор на проблеме са недостацима пројектне документације, који су основни узрок за покретање одштетних захтева, „Коридори Србије“ су почетком године формирали групу за накнадну проверу и контролу пројектне документације. Основна идеја је да се проактивним приступом предупреде проблеми, који за последицу имају продужење рокова за изградњу и значајно повећавање инвестиционих трошкова. На пословима провере и контроле пројектне документације интензивно се ради, проблеми се идентификују и покреће се иницијатива за њихово решавање. Сви до сада пристигли захтеви „Коридорима Србије“ настали су и односе се на период извођења радова од 2010. до средине 2012. године.
– „Коридори“ ће, где има основа, поднети одштетне захтеве због неоправданог пробијања рокова или у ситуацијама када су интереси Србије нарушени немаром извођача радова – кажу у овом предузећу. – Везано за „дампинг“ цене увешћемо праксу на будућим тендерима да се кроз додатне захтеве у тендерској документацији тражи за кључне позиције, као што су асфалт, камен, бетон, челик, детаљна анализа како су те цене формиране. Ови захтеви биће уведени у сарадњи са кредиторима као заштита од неуобичајено ниских цена. Захтев ће бити и да се на иницијативу „Коридора Србије“ при оцени понуда пружи додатна анализа у случају сумње на „дампинг“ цену. Додатно је могуће повећати и гаранцију за добро извршење посла.
ЗАХТЕВИ И АРБИТРАЖЕ
Аустријска „Алпина“ ушла је у Србију на велика врата после петооктобарских промена 2000. године. Убрзо су на ауто-путу Београд – Нови Сад заменили конзорцијум РАСТ, са којим је држава раскинула концесију. Радили су и мост Бешку, на истом ауто-путу. И на тај пројекат тачка ће бити стављена на арбитражи. Арбитражу је Србија добила у случају раскинуте концесије Хоргош – Пожега, тачније, мора да врати „Алпини“ и „Пору“ као концесионарима банкарску гаранцију од 10 милиона евра, али неће платити обештећење од око 70 милиона. Ако не буде договора, судски поступак биће покренут и за деонице источног крака Коридора 10, за које је „Алпина“ поднела одштетне захтеве од 74 милиона евра, иако је са радовима каснила више од годину и по дана.
„Алпина“ је била ангажована и на железничком Коридору 10. Иако је нови железнички мост преко реке Велике Мораве, између Јовца и Ћуприје, на прузи Београд – Ниш, требало да буде завршен још 3. августа прошле године, крај радова се не назире. Претходно руководство „Железница Србије“ је до краја прошле године исплатило извођачу радова аустријско-словеначком конзорцијуму „Алпина – Метеорит“ у потпуности уговорени износ од око 8,9 милиона евра, али и признало додатне радове у вредности од око 1,4 милиона евра, иако је на градилиште стигла тек једна петина челичне конструкције за нови мост.
ДОМАЋИ НЕИМАРИ
Раскид уговора са аустријском „Алпином“ за изградњу дела источног крака Коридора 10 доказ је да су домаћи грађевинари били у праву. Годинама су упозоравали да ће дампинг цене страних извођача скупо коштати Србију, а да се Коридор неће завршити. Странцима је дозвољено да истисну домаће неимаре и обезбеде послове на најважнијем путном правцу, за који се Србија задужила са око 1,2 милијарде евра.
Већина наших неимара тврди да по тим ценама, које су нудили првопласирани извођачи, ауто-пут не може да се изгради. Цену чине материјал, гориво, радна снага, режија… Српски путари тврде да су на тендере ишли са нула режијом и нула амортизацијом за механизацију и опет су странци били повољнији, некада и за 30 одсто. Ради се о томе да су стране компаније дампинг ценама обезбеђивале посао, а да су после разлику до стварне цене покушале да надоместе одштетним захтевима.
