Pročitaj mi članak

Pljačka pod zaštitom države: Skup novac sa bankomata

0

Подизање само једне једине хиљадарке с кредитне картице, поготово с аутомата туђе банке, може да кошта читавих 300 динара,

Празници стижу. Плата касни. Ништа лакше него стати пред један од три хиљаде банкомата колико их има у Србији. Наравно, с кредитном картицом. Нема нелагоде и објашњења пријатељу зашто нам треба мања позајмица. Довољно је укуцати пин код и – кеш је на длану. Многи тада не питају за цену иако тако узајмљене паре – коштају. Мало? Много? Боже мој. Важно је завршити посао, а о трошку ћемо сутра када „легну” паре на текући рачун.

Мало истраживање „Политике” потврдило је да су такве позајмице одиста скупе. Само подизање једне једине хиљадарке, оне за прву помоћ, с кредитном картицом може да кошта и читавих 300 динара!

Еуробанка ЕФГ својим клијентима не наплаћује провизију за подизање средстава са текућег рачуна на њиховим банкоматима, нити узима провизију за коришћење дебитних картица.

– За све кредитне картице, наши клијенти плаћају провизију три одсто  или минимум 100 динара уколико подижу новац са банкомата, а три одсто провизију или минимум 150 динара уколико подижу новац на шалтеру. У случају да клијент подиже средства на банкоматима других домаћих банака, провизија је три одсто, минимум 180 динара, било да је реч о подизању новца на шалтеру или банкомату. У случаји да подиже новац у иностранству, провизија је три одсто или минимум 240 динара. Такође важи и за подизање на шалтеру или на банкомату било које банке. Уколико се купује роба кредитним картицама Еуробанке, у Србији нема додатних трошкова и провизија, док за плаћање у иностранству, провизија за плаћање робе износи 1,25 одсто.

У Сосијете женерал банци подизање новца картицом на туђем банкомату кошта 150 динара за дебитну картицу, док је за кредитну картицу провизија три одсто или минимум 300 динара. Увек су веће провизије на мање износе.

У Хипо Алпе Адрија банци трошкови обраде трансакције се разликују, у зависности од врсте картице и земље у којој се трансакција обавља и крећу се за виза електрон од два одсто, минимум 200 динара до три одсто, минимум 300 динара за визу класик.

Код Рајфајзен банке подизање готовине на банкоматима других банака у Србији кошта један одсто од износа трансакције, а минимално 160 динара или 1,5 евра.

УКомерцијалној банци накнаде за исплату готовине на банкоматима у мрежи других банака разликују се у зависности од врсте картице, као и од тога да ли је исплата готовинеу земљи или иностранству.

Исплата готовине код других банака у земљи кошта од 0,25 одсто, плус 80 динара до два одсто, минимум 100 динара. Исплата готовине на банкомату у иностранству кошта два одсто, минимум три евра.

У Уникредит банци кажу да, уколико се клијенти наше банке определе да новац подигну на банкомату друге банке у земљи, висина провизије ће зависити од типа платне картице, односно од тога да ли се ради о дебитној или кредитној картици. Тако ће провизија за подизање готовине на банкоматима друге банке у земљи у случају дебитних картица износити један одсто, односно минимум 150 динара, док ће у случају кредитних картица бити два одсто, односно минимум 250 динара.

– Када говоримо о подизању готовине дебитним картицама на банкоматима у иностранству веома је битно напоменути да корисници платних картица Уникредит банке на банкоматима банака чланица Уникредит групе, односно на око 16.000 банкомата у 16 земаља Европе, могу да подигну новац без наплате провизије. Са друге стране, уколико се одлуче да новац подигну дебитном картицом на банкомату друге банке у иностранству, провизија ће износити један одсто од износа, односно минимум три евра. Подизање готовине кредитним картицама ове банке на банкоматима других банака у иностранству износи два одсто од износа, односно минимум 250 динара.

У Сбербанци подизање новца кредитном картицом на банкомату кошта три одсто, минимум 200 динара по трансакцији, а у иностранству три одсто, минимум три евра у динарској противвредности.

У Алфа банци провизија за подизање новца на банкоматима других банака износи два одсто, плус 50 динара за дебитну картицу и три одсто и 50 динара за кредитну картицу. 

————————————
Опреза никада није довољно
Да картице треба чувати „као очи у глави” не треба никога посебно подсећати, али сваки банкар је дужан да свог клијента упозори бар на основне мере опреза којих никада није довољно.

Као прво ПИН код за идентификацију никада не треба поверавати другој особи нити га уписати и носити заједно са картицом. Увек треба обратити пажњу да неко не осматра које бројеве укуцавате. Да себи не бисте сами направили проблем, проверите исправност свог ПИН-а, јер у случају да за кратко време три пута погрешите – банкомат ће из безбедносних разлога блокирати картицу.

Веома је важно, такође, узети на време картицу када је аутомат избаци, баш као и новац, јер ако будете превише оклевали банкомат ће их „прогутати”. Опет из безбедносних разлога.