Влада Србије је на данашњој отвореној седници за јавност представила шест мера које ће, како најављују, допринети уштедама али и увођењу реда у јавним финансијама. Главне мере Владе односе се на самњење зарада у јавном сектору изнад 60.000 динара и повећање ниже стопе ПДВ са 8 на 10 одсто.

Пакет мера Владе Србије, који је данас представио министар финансија Лазар Крстић, подразумева уштеде у државном буџету, фискалну стабилност и привредни раст.

МЕРА 1: Смањење плата већих од 60.000

Смањују се зараде у јавном сектору за 20 одсто на примања већа од 60.000 динара. Плате веће од 100.000 динара биће умањене за 25 одсто . Тако ће на пример плата од 70.000 динара бити умањена на 68.000 динара, док ће плата од 90.000 бити спуштена на 84.000 динара. Зарада од 80.000 динара биће 76.000 дианра, док од 100.000 на 92.000 динара.

КРСТИЋ: Плате у јавном скетору веће су за 30 одсто од оних у приватном сектору. Још нема тачних податаке о броју запослених у јавном сектору, али се процењује да се он креће креће између 660.000 и 700.000 људи. фасцинантно је да ни ми као послодавац, нити грађани, не знамо колико је тачно запослених.

– Фасцинантно је да ни ми као послодавац, нити грађани не знамо колико има запослених у јавном сектору – рекао је Крстић.

Према његовим речима, плате у јавном сектору пет до десет одсто више је запослених него у сличним земљама у региону.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ: На овој мери држава би требало да уштеди од 100 до 150 милиона евра. Кроз реорганизацију јавног сектора, која ће почети одмах, постићи ће се усаглашавање платних разреда и коефицијената оних на државној плати и створити систем вредновања успешних.

МЕРА 2: Повећање ниже стопе ПДВ-а

Нижа стопа Пореза на додату вредност повећава се са 8 на 10 одсто. Ово се односи на стратешки важне производе попут хлеба, млека, уља али и штампе, књига и компјутера….Процена је да ће увећање ПДВ-а повећати и цену потрошачке корпе за 0,6 одсто.

КРСТИЋ: То је велика мера коју, нарочито у оваквој ситуацији, хоћете задњу да повучете, како бисте осигурали да ће домаћа потрошања расти и остати стабилна. Овде немамо избора“, рекао је Крстић.

Најавио је да ће се радити на сузбијању сиве економије и да ће се ићи на системску борбу. Он је рекао да очекује да ће, поред повећања ПДВ-а, и четири конкретна пројекта које ће спроводити Пореска управа 2014. године помоћи приходној страни буџета.

„Увешћемо јединствене електронске обрасце за порез, онлајн контролу фискалних рачуна, биће појачана теренска контрола и обављена темељна реорганизација Пореске управе“, рекао је Крстић.

НЕГАТИВНА ПОСЛЕДИЦА:

Повећањем ПДВ са осам на 10 одсто, образложио је министар, просечна потрошачка корпа, која сада вреди 65.000 динара, биће скупља за 450 динара, што је 0,7 одсто. Он је навео да је „то на основним добрима и није мала цена, али је цена коју морамо да платимо“.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ:

Крстић је навео да би увођењем ових мера требало да годишње буде обезбеђено око 200 милиона евра, док би се још око 150 милиона евра добило сузбијањем сиве економије, шверца и нелегалне продаје дувана.

МЕРА 3: Уштеде у јавном сектору

Од министарстава ће се тражити да самње 10 одсто трошкова. То значи уштеда на робама, услугама и дискреционим правима. Очекује се уштеда од 30 до 40 милиона евра.

Мере штедње на џепу политичара: Николићева плата мања за 12.500, а Дачићева за 18.122 динара
КРСТИЋ: Једна од еконосмких мера у јавном сектору бити уштеда на робама, услугама и дискреционим правима.

– Бићемо врло методични… Потребна је дисциплина које треба да смо свесни прво ми у Влади, а после и сви остали у јавном сектору – казао је Крстић.

Он је навео и да је у предлогу буџета за 2014. од министарстава затражено да сами за 10 одсто снизе своје трошкове. Министар је додао да се уштеда на путовањима, превозу и сличним стварима можда не чини као нешто крупно, али да ће имати своје ефекте.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ:

Према Крстићевим речима, могло да се уштеди 30 до 40 милиона евра.

МЕРА 4: Коришћење јефтинијих кредита

Коришћење јефтиних кредита, како из крупног тржишног капитала, тако и по билатералним основама и добрим дипломатским контактима. С

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ: Свака милијарда кредита је уштеђевина од 150 милиона евра и има значајан ефекат, навео је Крстић.

МЕРА 5: Смањење субвенција и реструктуриање

Смањују се субвенције у јавном сектору. Завршетак приватизације 179 предузећа у реструктурирању до 2014. године.

КРСТИЋ: Као једну од мера за консолидовање српске привреде навео је смањење субвенција јавним предузећима уз најаву завршетка приватизације 179 предузећа и реструктуриање.

Наводећи да су субвенције у Србији двоструко, а можда и троструко веће него у европским земљама, Крстић је подсетио да је Србија кренуле ка ЕУ у којој „немате право да дајете државну помоћ осим, рецимо, пољопривреди и железници“.

Министар финансија је навео и да је потребно окончати приватизацију 179 предузећа, али и да ће привреди бити и даље доступни субвенционисани кредити, мада у нешто смањеном кад је реч о инвестиорању и запошљавање.

Како је рекао, у Србији око 40 одсто привредне активности чине огромни системи а неки су и носиоци српске привреде, због чега је разумљива обавеза да се кроз процес реструктуирања прође, али, како је истакао, уз одговорност да се то спроведе на начин да што више тих система остане на ногама и да се реструктуирају уз помоћ страних кредита или финансијску помоћ државе уз што мање отпуштање радника.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ: Министар није могао да предвиди резултате ни динамику реструктуирања, али је рекао да је уверен да ће до 2017. године бити остварен ефекат од најмање 300 милиона евра, што чини један одсто БДП и што представља највећу уштеду од свих.

МЕРА 6: Побољшање пословног амбијента

Промене закона о раду са циљем повећања флексибилности тржишта рада. Поједностављивање издавања грађевинских дозвола и других кључних процеса за пословање

КРСТИЋ: Радићемо на значајном побољшању пословног амбијента, за шта је потребно променити законску регулативу, пре свега Закон о раду, али и поједноставити процедуру за добијање грађевинских дозвола, док ће држава морати да промени и модел инфраструктурних инвестиција.

Представљајући мере економске и фискалне политике на седници Владе Србије он је рекао да ће Србија морати значајно да побољша углед и перцепцију амбијента јер је то прва и основна препрека свима кад размишљају да ли да инвеститрају у нашу земљу.

Да бисе то постигло он је навео да ће бити нужна промена појединих закона, посебно Закона о раду, чиме би било омогућено фкелсибилније запошљавање и отпуштање.

Потребно је и да процедура добијања грађевинских дозвола буде једноставнија, рекао је министар и додао да ће Министарство финансија морати да промени прописе који се односе на висину накнада, али и да их учини трансоарентнијим.

„Мораћемо да променимо модел инфраструктурних инвестиција, држава више неће моћи да буде финансијер, а један од модела биће јавно-приватна партнерста, при чему ћемо се трудити да што већи део посла изводе домаће фирме“, рекао је министар финасија.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ: Од половине 2014. Крстић очекује више страних фирми у Србији и пораст запослености у првиатном сектору.

Системске реформе: Пензије, порески систем…

Реформа државне управе, увођење јединствених платних разреда и коефицијената међу различитим органима у власти. Разматраће се и реформа пореског система, укидање олакшица код пореза на добит предузећа, а специјални третман ће имати здравство, школство и наука. Од следеће године повећавају се издаци за социјалну заштиту најугроженијих и то за 50 одсто зашта ће бити потребно 60 милиона евра.

Крстић хтео да уштеди и на пензијама, Влада одбила

КРСТИЋ: Министар Крстић најавио је да ће се о структурним рефомама разговарати детаљније 2014. године, а да се ефекти мера које Влада Србије предлаже очекују 2015. Најављујући да је нужно повећање издатака за социјалну заштиту најугроженијих и то за 50 одсто, а за шта је потебно 60 милиона евра, Крстић је најавио да следе и реформа државне управе, увођење јединствених платних разреда и коефицијената међу различитим органима у власти.

– Биће промењен и закон о државним службеницима, да бисмо могли да награђујемо оне који вредно раде – казао је Крстић и предочио наставак рефроме пензионог система уз даљу индексацију пензија у 2015. и у 2016. од по 0,5 одсто два пута годишње.

План је да се до 2020. приближи граница за пензионисање за мушкарце и жене и да то до тог рока она буде за жене 63 године, а за мушкарце 65 година. Предвиђен је и раст пензија од 0,5 одсто два пута годишње а разговараће се и о укључивању пенала за ранији одлазак у пензију

– Мораћемо да разговарамо 2014. и о укључивању пенала за ранији одлазак у пензију – рекао је министар.

Наводећи да се разматра реформа пореског система, као и укидање олакшица код пореза на добит предузећа, Крстић је нагласио да су здравство, школство и наука стубови одрживог развоја Србије, те да због тога треба да имају специјалан третман, уз неопходност да функционишу ефикасније.

– Не можемо да штедимо, али не треба да дозволимо нерационано понашање и неефикасност у тим секторима – рекао је Крстић.

НЕГАТИВНА ПОСЛЕДИЦА: Према овом предлогу, жене би морале да раде три године дуже негошто је то сада.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКАТ: Како је навео Крстић, ова мера би створила више простора за запошљавање младих.

 

(Блиц)

Oznake: ekonomija., Lazar Krstić, smanjenje plata, Srbija, finansije