Ако не измирите порез на време или уплатите износ мањи од оног који су вам порезници одредили, рачунајте да ћете морати да платите казну.

Казна је у висини 50 одсто утврђеног износа пореза, али не мање од 50.000 динара. То значи, ако плаћате порез на имовину 8.000 и закасните са уплатом последње рате, јер вам, рецимо, касни зарада, плаћате казну од 50.000 динара. Уз то, обрачунава се и затезна камата која тренутно износи 18,5 одсто на годишњем нивоу.

Ово је једно од нових решења предвиђено изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који је парламент усвојио у четвртак.

Порезници ће имати и потпунију слику о томе ко од нас и колико плаћа обавезе.

Сваки легалан канал финансијских токова обавештаваће пореске контролоре о приливима на наше рачуне или плаћању наших обавеза према држави.

Изменама закона биће омогућено да уместо инспектора са факултетским дипломама пореске контроле раде и контролори са средњом стручном спремом.

У Пореској управи Србије су рекли да ће спорна питања која се односе на кашњење и казне бити разјашњена подзаконским актима.

На питање, да ли ће грађанин који касни дан или неколико дана са плаћањем последње рате пореза, или у коначном обрачуну не уплати комплетан износ, рецимо због тога што није знао да обрачуна затезну камату, одговор нисмо добили.

– Немамо прецизна упуства о примени новог Закона о пореском поступку и администрацији. Ми нисмо предлагали измене и допуне закона.

Очекујемо да ћемо ових дана из Министарства финансија, које је и предлагач закона, добити прецизна упуства и тада ће грађанима, али и привредницима, све бити до детаља објашњено – речено нам је у Пореској управи Србије.

Пореска управа и даље неће објављивати списак грађана који дугују за порез. То забрањује Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Примена закона

Драконске казне почеће да се примењују средином месеца.
Из Министарства финансија и Пореске управе најављују да ће током овог месеца почети интензивније контроле свих пореских обвезника – грађана, фирми, предузетника, као и свих оних који раде на црно.
Нови порески „ценовник“ примењиваће се на прекршаје који су покренути после марта 2014.

Новим законом је предвиђено и да грађани који имају имовину вреднију од 350.000 евра, а не поднесу информативну пријаву, плаћају казну у износу од три одсто вредности имовине.

Ако информативну пријаву не поднесе фирма, плаћа казну у вредности три одсто укупних прихода за претходну годину.

Ђерђ Пап, стручњак за порески систем, каже да не верује да ће порезници драконским казнама утицати на бољу наплату намета. Јер, ко плаћа порез, он ће то чинити и даље, а они који то не чине, не могу на то бити натерани казнама.

– Ако се пропишу високе казне за грађане и привреднике, чак и када закасне у плаћању, онда би и држава требало да плати казну, пошто се на жалбе по пореским решењима чека и годину дана.

Пореска уверења се, углавном, не могу добити у законском року, а није ретка ни појава да привредници плаћају порез на један рачун, јер од порезника нису обавештени да то треба да чине на други рачун – закључује Пап.

Ђерђ Пап додаје да је висока затезна камата за кашњење уплата рата пореза на имовину „сасвим довољна казна за грађане“ и да није било потребе да се посеже са овако драстичним санкцијама.

(Блиц, фото: Графички студио Блица)

Oznake: kazne, porez, poreska kontrola