Држава је из буџета са 140 милиона евра покрила ненаплативе кредите Српске банке, која је тако добила очишћене билансе. Проблематичне позајмице дељене “великим играчима”, али значајан део новца пласиран преко малих кредита великом броју непознатих, тек основаних фирми. Где је завршио новац из ненаплаћених обавеза, нико не истражује.

Крајем 2014. године Влада Србије је тајним закључком „санирала“ Српску банку, тако што је из буџета “покрила” све лоше кредите које је банка годинама одобравала, а обавезу наплате тих дугова пребацила Aгенцији за осигурање депозита. Банка је добила “чисте рачуне”, држава “мало” празнији буџет, а главно питање остало је без одговора – у чијим је џеповима завршио новац. Ради се о чак 140 милиона евра, од чега је AОД, за више од годину дана, успела да наплати спектакуларна три процента.                      

Како за Данас кажу у AОД-у, од краја децембра 2014. па закључно са 31. мартом, наплаћено је око 413 милиона динара одобрених кредита, што је тачно 2,7 одсто од чак 15,2 милијарде ненаплаћених потраживања „саниране“ Српске банке.

Када је у новембру 2014. године држава одлучила да спасе ову банку, министар финансија Душан Вујовић је тврдио да је „Влада припремила план санације уз минималне трошкове“. Држава је затим цео поступак означила као строго поверљив, па од 2014. до данас јавност више није чула ни реч о овом послу. Међутим, како је јуче објавио БИРН, то спасавање Српске банке уз „минималне трошкове“ заправо је коштало 140 милиона евра, односно чак 17 милијарди динара.

Од тога је, како се наводи, 3,86 милијарди новац саме банке, затим је 3,6 милијарди дао Југоимпорт СДПР, а осталих 10 милијарди Влада Србије.

Влада је, како се објашњава, прво позајмила 10 милијарди динара Српској банци, а затим тај новац конвертовала у капитал, док је Југоимпорт СДПР у капитал конвертовао свој депозит од 3,86 милијарди динара који је већ држао у Српској банци. Тако је банка добила свеж новац да попуни рупу од чак 15,2 милијарде ненаплативих кредита, које је раније одобравала. Држава никада није обавестила јавност о тој докапитализацији.

Тих 15 милијарди је онда пребачено Aгенцији за осигурање депозита, тако да нови биланси показују да је Српска банка „чиста“. Штавише, банка је у 2015. исказала и добит, будући да више не мора да води рачуна о стотинама милиона евра које је дала повлашћеним клијентима који јој новац никада нису вратили.

Занимљиво је да се ињекција од чак 10 милијарди динара (више од 80 милиона евра) уопште не види у буџету за 2014, нити у ребалансима, као и то да Министарство финансија није одговорило на новинарска питања у вези овог случаја, па је и даље непознато одакле је држава дала оволико новца.

Познато је да се од тих 15 милијарди које никада нису враћене, део односи на кредите одобраване фирмама повезаним са Фармакомом Мирослава Богићевића и Интеркомерцом Горана Перчевића, нарочито у време када је на челу те банке био Иван Маричић, који је касније прешао код Богићевића, а затим завршио у Еуроаксис банци у Москви, код Војина Лазаревића.

Међутим, одобравање оваквих зајмова се наставило и касније и познато је да је банка тек основаним фирмама, чији су стварни власници непознати, одобравала врло велики број малих кредита, од по неколико стотина хиљада евра, који никада нису враћени. Мали кредити су одобравани јер је тиме избегавана обавеза да се тражи дозвола Управног одбора банке, односно зато што такви зајмови нису привлачили ничију пажњу. На чијим је рачунима завршио овај новац, до данас није познато.

Након што је банка „санирана“, на читав случај је заборављено, па до данас није покренут ниједан судски или истражни поступак, иако је у Српској банци штета по буџет знатно већа него рецимо у Привредној банци Београд, за коју се воде судски поступци, упркос томе што је та банка имала и хипотеке на рудник којима је обезбедила своја потраживања.

Aли, гашење ПББ-а није означено тајним, док спасавање Српске, јесте.

Како за Данас кажу у AОД-у, „пре преузимања, Српска банка је утврдила листу дужника и бруто износ лоше и остале активе која је предмет преноса на Aгенцију и извршила њену потпуну рачуноводствену и вредносну исправку. Другим речима, та потраживања сврставају се у ненаплатива, односно потраживања чија је извесност наплате веома мала. Укупна бруто вредност лоше и остале активе која је пренета на Aгенцију, укључујући и суспендовану камату (исказану у ванбилансној евиденцији Српске банке), износила је 15,2 милијарде динара“.

„Закључно са 31.3.2016. године, Aгенција је наплатила износ од око 413 милиона динара. Приход од наплате пренет је у буџет Србије, по одбитку судских и других трошкова и законом прописане накнаде Aгенцији“, наводе у AОД-у.

Зашто је држава уопште спасила ову банку уместо да је угаси, такође остаје непознато. Цена покривања 140 милиона евра губитака била би довољна за изградњу новог Клиничког центра у Београду и остало би довољно за још пола таквог истог комплекса. Или би, другачије, било довољно за државно учешће у изградњи националног фудбалског стадиона. Уместо тога, тај новац је дат за покривање губитака по кредитима одобраваних политички блиским тајкунима, а онда је Влада то још и сакрила од грађана.

Вујовић: Поверљиво

„Оно што је било, то се чисти, на основу пара које ће бити дате са стране. Банка има својих 20 и нешто милиона евра (капитала), плаћа се разлика и чисте се депозити. Нема више депозита. Детаљи су наведени у решењу одлуке Владе, која је поверљива, тако да о томе не могу да говорим”, рекао је крајем 2014. Вујовић. БИРН наводи да Вујовић није могао да говори о томе да је “Влада недељу дана раније, 7. новембра 2014. године, под ознаком жстрого поверљивож, донела Закључак број 00-73/2014-2 којим је одобрила санацију Српске банке докапитализацијом”. Првобитна процена да ће то пореске обвезнике коштати 80 милиона евра, знатно је премашена и коначан збир је – 140 милиона.

Добра процена

Према документима до којих је дошао БИРН, Влада Србије је и после докапитализације наставила да улива новац у Српску банку, па је тако организовала продају пословне зграде те банке у Скадарлији, Директорату цивилног ваздухопловства, и то по вишој цени од оне коју је сама Српска банка тражила за ту зграду.

Шта ће Директорату зграда у боемско-туристичком кварту у строгом центру Београда, посебно је питање.

Зграда у Скадарској 23, величине 3.070 квадрата била је процењена на 4,9 милиона евра, али Српска банка по тој цени никако није успевала да нађе купца. A онда је, како се наводи, Влада Србије донела Закључак којим је Директорату практично наредила да купи ову зграду и то по још вишој цени од 5,15 милиона евра. Пошто Директорат није имао новца да плати толику цену, Влада му је наредила да – дигне кредит. Тако је средином 2015, уз помоћ зајма од 572.000 евра, ДЦВ купио зграду у Скадарлији, која је постала власништво Републичке дирекције за имовину.

Влада је одлуку да плати више него што је сама банка тражила за своју зграду, оправдала тиме што је урадила нову процену њене вредности. Пореска управа је тако проценила да је тржишна вредност зграде чак 5,25 милиона евра (иако банка није могла да нађе купца ни за 4,9 милиона), па је констатовала да ДЦВ зграду купује по мањој цени од од тржишне.

Извор: danas.rs

Ознаке: Влада Србије, кредити, Српска банка, тајкуни