Питање јесте, да ли нам је потребан ММФ, да би се извршиле „реформе“ на начин како то одговара ММФ-у и мултинационалним играчима? Да ли смо најзад постали народ другог, трећег, н-тог реда.

„Поносан сам на то што је Србија добила признање од ММФ-а и целе међународне заједнице за тешке мере и напоран рад у предходном периоду.“ – написао је на свом Tviter налогу Александар Вучић, а РТС је објавио ову вест 23. фебруара 2015. године, поводом одобравања трогодишњег аранжмана од стране ММФ-а Србији.

У својој изјави премијер Александар Вучић истиче и то „… да је то сигнал и за грађане да смо добро радили, и да смо на добром и сигурном путу…“.

Даље премијер истиче и следеће: „Влада Србије у овај аранжман не улази због новца, већ због програма и плана који је направила.

Аранжман са ММФ-ом нам је потребан због сигурности, инвестиција, за одобрење плана за будућност, за гаранције да се Србија налази на добром путу.“

Да ли неко ко са стране посматра ове изјаве види смисао реченог? Ја не видим! Шта је премијер хтео да каже?

Наша влада и премијер изгледају као недоношче, као неко ко не зна шта треба да ради, и за помоћ и савет се обраћа ММФ-у.

Много је „сигнала“, много је чекања, много је обећавано, а за ове три и по године, колико је Вучић на власти, ништа није реализовано од обећаног. Да ли је Србија за ово гласала и да ли је ово „будућност у коју треба да верујемо“?

ММФ тражи, очекује, захтева, наређује … Ових дана многи су се бавили овим, шта је потписано са ММФ-ом.

У тачки 29.

– Влада Србије се обавезала да реши питање 500 предузећа која су у портфолију Агенције за приватизацију. Како? 188 предузећа ће отићи у стечај и ликвидацију, остатак ће се распродати. Да ли је овим нешто решено?

Није! Овим се само затиру и прикривају трагови предходника који су својим чињењем и не чињењем, превасходно у Агенцији за приватизацију, затим у министарствима, па онда у одређеним регулаторним телима, урушили ова предузећа и довели их до пропасти. Да ли ће неко да одговара за то? Неће! Ко је одговоран што некадашњи гиганти не постоје, што су систематски пљачкани, што им се није дало да раде?

Знамо да су и претходници слушали „савете“ који су долазили из ММФ-а, Светске банке, Европске Уније исл., и видимо резултате тога. По нама ММФ је сад у функцији прикривања трагова својих непочинстава и злочина који су чињени у име „слободног тржишта и демократије“ и аболирања свих извршилаца у Србији који су у томе учествовали!

У том смислу иде и укидање АОФИ и СИЕПА.

У тачки 30.

– се дефинише приватизација преосталих јавних предузећа у Србији и концесије, тако да је приоритет да од добијених средстава се враћају дугови, затим ако буде инвестиција о томе ће одлучивати ММФ.

Дефинише се подршка „…телекомуникационом сектору…“, кроз приватизацију Телекома!!? Забрањују се све врсте помоћи по основу субвенција домаћим предузећима.

Из овога видимо да је Вучић сву власт препустио ММФ-у, и да без сагласности ММФ-а, влада не може ништа у Србији да уради! Питам премијера Вучића како објашњава да ће се извршити помоћ телекомуникационом сектору, ако прода Телеком!? По ком моделу и где је то видео у свету?

Ово је акт безумља, ово је кланица свих домаћих ресурса, ово је велеиздаја, ово је срамота!

Аранжманом је предвиђено поскупљење струје у априлу 2015. године, и у априлу 2016. године, као сигурно, а ако се установи потреба повећање струје ће бити и између ова два термина.

Премијер Вучић је ово знао, али нас је у 2014. години лагао! Како ће повећање струје утицати на трошкове породица у Србији, на трошкове обичних малих, предузећа у Србији, да ли нас ово поново уводи у инфлациону спиралу, у додатно повећање свих трошкова?! Како ово може утицати на животни стандард?

Никако и лоше, спрема нам се још већа беда, незапосленост, пад животног стандарда уз повећање свих трошкова.

Аранжманом је предвиђено трансформисање Србија гаса и Железница у неколико предузећа и одвајања дистрибутивне мреже код гаса у Србија гасу, односно инфраструктуре, путничког и теретног дела предузећа од матичног предузећа код Железница Србије. Ово се објашњава „добром праксом у ЕУ“.

Од премијера нисмо добили објашњење зашто је мање боље од већег и шта ћемо добити са овим трансформацијама.

Аранжамном је предвиђено и увођење мањинског партнера у Електропривреду Србије, као припрема целокупној приватизацији ЕПС-а

Колико видимо спрема се колонизација и потпуно преузимање свих јавних предузећа у Србији, без пардона и претварање Србије у депонију ЕУ и САД.

Поред овога предвиђено је и отпуштање вишка запослениху јавним предузећима, затим реорганизација инспекцијске службе, пореске службе и сл.

Питање јесте, да ли нам је потребан ММФ, да би се извршиле „реформе“ на начин како то одговара ММФ-у и мултинационалним играчима? Да ли смо најзад постали народ другог, трећег, н-тог реда. Народ без традиције, без културе, без садржаја, коме треба да дођу „страни спасиоци“ и да нас науче „вредностима западне културе“.

Остао је само један корак од тога да престанемо бити Срби и да нас могу звати како ко хоће, да нас могу тући и терати са наших огњишта, да могу да нам улазе у кућу када им се прохте, да нас терају да поново „шетамо опанке“ неким новим дахијама из „западног круга вредности“, да нам децу узимају у јањичаре, да они имају право прве брачне ноћи.

Једноставно да нас претворе у стоку, коју ће штапом терати тамо где им се хоће. Стидим се и срам ме је онога чиме се ова власт поноси.

(Двери – Александар Танасковић)

Ознаке: Александар Танасковић, Влада Србије, кредиди, ММФ, српски дуг, Српски покрет Двери