Прочитај ми чланак
Замање од две године, у Европу ће новом маршрутом, заштићеном од транзитних ризика, потећи први гас – најавио је у уторак Алексеј Милер, први човек руског „Гаспрома“.
До краја марта компанија „Саут стрим транспорт“, оператер пројекта изградње подводног дела гасовода „Јужни ток“, потписаће уговор о полагању цеви прве линије, као и за снабдевање цевима друге линије гасовода. То показује да, без обзира на све препреке и „кочења“ једне од највећих инвестиција у енергетици, „Јужни ток“ се тешко може зауставити. Његов значај, више него очигледно, нема само енергетски, већ и финансијски значај за цео Стари континент.
Како преносе руски медији, потписивање уговора о почетку радова испод Црног мора на састанку Надзорног одбора компаније „Саут стрим“ је одобрио шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер. Уговор за постављање прве линије укључује радове на уређењу излаза на обалу и изградњу технолошких постројења за четири линије морског гасовода на обалама у Русији и Бугарској.
– Пројекат „Јужни ток“ сигурно се креће напред. До краја марта ове године биће потписани уговори за постављања прве линије и испоруку цеви за другу линију – истакао је Милер, наглашавајући да ће већ за мање од две године новом маршртутом у Европу потећи први гас.
Руска државна агенција Итар Тас преноси да су руске компаније већ добиле наруџбине, вредне 500 милиона евра за испоруку цеви за прву линију гасовода „Јужни ток“.
ИСПОД ЦРНОГ МОРА
МОорски део гасовода „Јужни ток“ састојаће ће од четири линије, положене на једном коридору по дну Црног мора, на дубини већој од 2.200 метара. Дужина сваке линије биће већа од 930 километара.
– „Јужни ток“ је економски, безбедносни и енергетски интерес Европе – каже, за „Новости“, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“. – Без обзира на то која ће од европских земаља учествовати у овом великом инвестиционом пројекту, његова изградња биће настављена. Овај гасовод нема алтернативу, и то зна и Европа.
У Европској комисији тврде да су споразуми које је Русија потписала с неколико земаља, укључујући Србију, о изградњи „Јужног тока“ противни прописима ЕУ. С друге стране, Русија наглашава да су уговори за „Јужни ток“ са аспекта међународног права исти као споразум који је ЕУ склопила с Русијом о гасоводу „Северни ток“, који снабдева Немачку руским гасом.
Ревизија билатералних споразума с Русијом око „Јужног тока“, коју Брисел захтева од својих чланица, пре свега због поштовања принципа конкуренције, не односи се у овом тренутку директно на Србију, с обзиром на то да наша земља још није члан ЕУ. Обавезе наше земље, међутим, произлазе из чланства у Енергетској заједници. То питање ће, уосталом, свакако бити покренуто и током приступних преговора, јер ће Београд у свему, па и у овоме, морати да се усагласи се европским правилима.
* * * * * * * * * * * * * * * * *
ЕУ ГОТОВО СИГУРНО НЕЋЕ ЗАБРАНИТИ ИЗГРАДЊУ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК“
НАСТАВЉАЈУ СЕ ТЕХНИЧКИ ПРЕГОВОРИ
Украјинска криза уселила се и на енергетски план. После изјаве еворпског комесара за енергетику Гинтера Етингера да због ситуације на Криму намерава да успори преговоре с Русијом о „Јужном току“, у Бриселу сада покушавају да спусте лопту.
– Технички разговори Радне групе за „Јужни ток“ ће се наставити. Састанак радне групе на чисто техничком плану о „Јужном току“ је тренуто предвиђен за март. Комесар за енергетику Гинтер Етингер је једноставно истакао у интервјуу да преговори на политичком нивоу неће бити убрзани – истакли су, у уторак, за „Новости“, у Етингеровој служби за односе с јавношћу.
Европска комисија није променила свој став према овом пројекту.
– „Јужни ток“ није наш приоритет – наглашавају у Бриселу.
У Комисији ипак додају да не намеравају да зауставе „Јужни ток,“ али да желе да се увере да је све урађено по европским правилима, када је реч о државама које улазе у састав Европске уније.
– ЕУ не забрањује било којој својој земљи чланици да учествује у било ком пројекту. Пројекат само мора да прати правни оквир ЕУ. А познато је да међувладини споразуми између Руске Федерације и Мађарске, и између Руске Федерације и Бугарске, нису у сагласности с европским законодавством – одговорио је директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач, на питање „Новости“ да ли ЕУ може да забрани својим чланицама учешће у овом пројекту, сада, после избијања украјинске кризе.
Копач је додао да Европска комисија има јаке инструменте да примора чланице ЕУ да се при склапању уговора усагласе с европским правним оквиром, ако одлучи да то уради.
За Брисел је тренутно неприхватљиво да једна компанија производи гас, транспортује га и одређује цене. Све је, ипак, доведено у везу с украјинском кризом, јер политички преговори по овом питању сада „неће бити убрзани“.
(Вечерње новости)
