Прочитај ми чланак
Прошла тема је била наводњавање Србије.
То није била случајна тема него приоритетна тема у стратегији развоја пољопривреде којој се мора подредити све јер нема даљег развоја пољопривреде уколико се не реши тај кључни проблем.
Климатске промене су такве да то нама више не иде на руку и ако не решимо тај проблем доћи ћемо у ситуацију да ће Србија остајати и без хране.
Данашња тема ће бити Воћарство
Данас у Србији успева готово свака воћка сем јужног воћа. На преосталим селима живе углавном старчад изнад 60 година а у градовима имамо млађе и средовечне људе. Ти новопридошли немају посла а преживети морају и они и њихова деца. Они би радили али немају где јер немају шта да прерађују, за високе технологије очигледно сада нисмо а пољопривреду немамо.
Србија је држава у којој одлично успева воће али нема воћа, и ми смо без иједног озбиљног прерађивачког капацитета. Србија извози свеже воће које има, посебно на руско тржиште са којим имамо огроман дефицит. Наша је срећа што то воће купују Руси директно у нашим воћњацима и тако ти воћари добијају добре цене.
Што се тиче нашег воћарства у односу на наше од бога дате могућности оно готово и не постоји. Примера ради да наведем да највећи произвођач рецимо шљива у Параћину има највећи шљивик од једног хектара. Шта је један хектар шљивика, ништа у једној озбиљној производњи. Сушене шљиве су пуне хемије за улепшавање. Највећи произвођач ракије шљивовице не може да произведе за годину дана ракије а да то рецимо једна Москва не попије за један доручак. Каква је то производња о чему ми причамо. О пилићарењу.
Био сам у Ариљу и згрануо се видећи малињаке који су се кретали од једног ара па до 20 ари. Каква је то производња? Никаква.Таман таква да савршено одговара тајкунима и откупљивачима за уцене понуђеним ценама откупа. Додуше, тај народ тамо данас и живи од те никакве производње. Можда има и већих малињака али ја их нисам видео. Ред малињака ред сасушеног кукуруза. Узгој кукуруза у рејону богом даним за малињаке говори у ствари о стварном неповерењу пољопривредника према држави, откупљивачима и неповерењу у своје производе.
Аронија је нова најлековитија воћка која успева у Србији. Искоришћеност никаква, слабо се о њој говори а цена у апотекама се креће око 3.000 динара за 0,75 лит.
Боровница одлично успева али никакве организоване нити значајне производње нема. Данас се цена креће око 500 динара по килограму свежих боровница.
Када је лешник у питању, имамо велики увоз лешника коме је цена врло висока а највећи корисници су кондиторска индустрија. Једини проблем му је период од момента садње до момента приноса прође десет година. Огромна предност му је што плод када опадне може да се покупи и после пар месеци.Сада је проблем знати колико се годишње увози лешника.
Те информације шта се и у којим количинама увози у Србију царина јавно не да штитећи на тај начин увозни лоби. За кога та царина ради не знам али за привреду Србије не ради у то сам сигуран. Било би јако лепо када бисте Г-дине Министре Ви јавно питали директора царине зашто на сајту царине не објављују информације шта се увози и у којим количинама. Вероватно бисте и Ви били изненађени када бисте видели да се јабуке увозе у Србију из Чилеа а ми имамо толико необраних јабучњака и толико незапослених.
Што се тиче јабука данас их највише има у Србији и то чистих „органик“ јабука. По селима нема ко да их обере а камоли да брине о узгоју. Иста ситуација је и са крушкама.
Што се тиче вионограда највећи виноград макар до сада што сам видео у Србији су „Вршачки виногради“ од неких пар стотина хектара. Извињавам се ако грешим ако има већих винограда. Најпознатији крај за винограде је Неготинска Крајина која је данас готово без винограда. Оно тамо није виноградарство оно је пилићарење и ругање богу и народу.Један француз је дошао у Неготинску Крајину из Француске да гаји винограде и прави вино а продаје га у најелитнијим светским ресторанима. Паметном стратегу и човеку то довољно говори.
Брескве и кајсије се углавном извозе али су производни капацитети мали. Одличне ракије али количине произведених ракија безначајне.
Дуња и њена производња је такођер безначајна. Немате у Србији једну произведену ракију а да им се мириси не додају и појачавају.
Пре неку годину смо на ТВ гледали како произвођачи трешања и вишања уништавају своја стабла.
За било какву озбиљнију производњу ораха и бедема ја нисам чуо, чак данас и не знам ниједно место на коме се гаје рецимо ораси или бадеми.
Смоква успева али организованих воћњака смокава нема нити организоване производње.
Јагоде су узгајају и углавном продају на домаћем тржишту. Ако сам пропустио неку воћку извињавам се.
Шта даље урадити и какву стратегију направити
Прво: Г-дине Министре да бисте што пре дошли до информација како се ради вошћарство седите недељу дана усвој кабинет за комјутер, никога не примајте и ником не одговарајтена позивеи преко Гоогле Еартха погледајте Србију или погледајте нашу земљу сниману из ваздуха где се јасно распознају сви вођњаци, виногради, напуштене њиве, напуштена села, изворе воде, акумулације, а онда отидите најефтиније је преко Гоогле Еартха рецимо у Италију на север од местаТренто па северно према Болцану па Меранупа према Спондигна. То је неких 130 километара дужине а ширина воћњака се креће од 2 километра до 6 километара.
Све је то један воћњак јабука површине око 350-400 квадратних километара. Онда упоредите Србију и њене воћњаке и Италију и њене воћњаке. Отидите у Француску да видите винограде па их упоредите са Србијом. Када нас будете упоредили јасно ће Вам се указати цела стратегија шта треба да радимо. Видећете где су наше заблуде, где је наша шанса, где су наша радна места, где су наше паре и где је наша будућност. Када будемо постигли то што ови већ имају не постоји никаква шанса да се безбедност Србије угрози нити да се Србија цепа као што то данас раде белосветски преваранти. Србија и српски народ се цепа искључиво због њене економске немоћи кроз целу нашу историју. Наша заблуда је да смо ми било када било шта имали. Увек смо били сиротиња искључиво због свог незнања и своје неорганизације.
Друго:тражите од прошлогодишњих примљених пољопривредних приправника по општинама да Вам у року од 6 месеци доставе спискове свих корисних површина, свих површина које су напуштене а могу се користити као и у које сврхе се те њиве могу користити. Да Вам доставе у које сврхе би те њиве биле економски најкорисније.
Треће: одредите величину територије обрадивог земљишта које ће бити под воћњацима и колико ће бити које воћке посађено у будућности. Рецимо, територија у троуглу Ивањица-Чачак-Пожега се прогласе за територију где ће се узгајати искључиво малина и у будућности се не дозвољава било каква друга садња било каквог другог воћа. На основу те информације одредите и прерађивачке капацитете који ће нам бити потребни. Такођер, на основу те информације знаћете и потребе за пољопривредном опремом, тракторима, прикључним машинама, хемиским препаратима. На основу тога можете планирати све и већ данас покренути неке пројекте као што су рецимо производња трактора, да наше две фирме не таворе него да им је јасно да ће оне опстати и радити у будућности.Нека једна прави тракторе а друга рецимо комбајне и друге пољоприврдне машине и алатке.
Четврто: покрените акцију оснивања Института посебно за: малину, за јагоду, за аронију, за боровницу, за виноградарство, за јабуке, за крушке, за шљиве, за брескве, за кајсије, за орахе, за бадеме, за лешнике. Све ове досадашње пољопривредне институте угасите. Нека сваки од института буде основан искључиво у месту где је највећа производња. Нека се у сваком Институту запосли највише укупно 5 високообразованих људи. Њихов посао мора да буде да прате све податке, све иновације, да ту воћку познају савршено и да су у свету по знању међу највећим стручњацима. Током сезоне гајења воћке обилазе воћњаке, указују на решења када виде да не иде добро. Чим прође сезона воћке, да организују предавања произвођачима да размењују искуства да стално раде на унапређењу производње. У свету не може да постоји неки терен где та воћка успева а да ти стручњаци то не знају као и који су и колики приноси. Да им се обезбеди сва потребна опрема али се резултати њиховог постојања морају видети на терену.
Пето: Г-дине Министре за следећу годину организујте ОРА да бисте што јефтиније посадили што више воћки. Ово се посебно односи на: лешник, орах и бадем, воћке којима је потребан дужи период развоја до првих плодова и пуног доприноса.
Шесто:тражите одмах да се сви бивши а живи министри пољопривреде изведу пред Суд и осуде на дугогодишње казне затвора због свесног обмањиваља нашег народа о нашим стварним могућностима и нашој садашњој беди у којој се данас налазимо. Да се осуде јер су примали плате за нерад и свесно уништавање пољопривреде. Да се осуде јер су свесно уништавали села. Да се осуде јер су нам данас напуштена села. Да се осуде јер су радили против и логике и бога. Да се осуде због лошег управљања чије последице данас видимо по градовима. Када они буду осуђени сваки нови министар пољоприведе ће водити рачуна да и он не буде осуђен када сиђе са власти због нерада.
Седмо: све такозване „стручњаке“ из Министарства пољопривреде отпустите јер они проверено не знају ништа, чак сам мишљења да им се морају укинути пензије нека примају социјану помоћ, друго не заслужују, да су било шта знали и радили до овога данас у пољопривреди никада неби дошли, ми би данас били најмање у рангу Француске, Италије, Холандије или Данске.
Покушаћу на примеру малина да Вам предложим како воћарство Србије у будућности да организујете.
Све подручје од Ивањице до Чачка а ту спада Ариље, Пожега, Гуча и Лучани нека се прогласи за територију малињака. Нека та цела територија буде само један малињак испреплетен само прилазним путевима. Све данашње шуме или да будем прецизнији углавном шипражја да се посеку и очисти земљиште за малињаке а чисте шуме нека се оставе. У односу на данас то ће да буде једно 15 до 20 пута више малињака. Верујем да ће годишња просечна производња да буде преко милион тона. Нека извеземо свеже малине сто хиљада тона и то на сва тржишта од далеког истока до далеког запада, од далеког севера до далеког југа. Остатак малина да прерадимо код нас у: сокове, џемове, намазе и ракије.
Да би смо посадили оволике малињаке потребне су нам финансије које тамошње становништво сада нема, а нема га ни Министарство. Нека Министартсво Пољопривреде узме од НБС кредит на рецимо пет или десет година и крене у акцију садње малињака.За почетак не верујем да би било потребно више од педесет милона евра годишње. Свако газдинство које добије овако малињак има грејс период док малињак не крене да рађа а онда је у обавези да у наредних 5 година врати Министарству пољопривреде уложене паре те да и 10% добити уплати у буџет Србије као поклон. Министартсво пољопривреде нека онда врати те паре НБС. У преводном смислу то значи да се паре у ту сврху данас пошто их немамо наштампају јер у целом послу нема никакве потребе за било каквим увозом: калемова малина, опреме или радне снаге. Све остаје у оквиру Србије. После повраћаја пара НБС од кога су позајмљене Србији остају малињаци. Овакво штампање пара бих увек подржао јер постоји и еквивалент за те паре а то су малињаци.
Врло брзо ће се отворити многа питања да би све ово профункционисало. Питање задруга, питање управљачког права над земљиштем, питање прерађивачких капацитета, едукативно питање, питање производње калемова малина, питање коме продати оволике количине робе, питање опреме за производњу и брање, питање радне снаге које тамо неће бити у довољној мери, питање транспорта произведених и прерађених количина као и питање потребног становништва, питање наводњавања, питање противградних мрежа.
Власници прерађивачке фабрике, задруга, хладњача могу искључиво бити произвођачи малина. Свака друга прича о потреби да неко други буде прерађивач има за циљ пљачку произвођача малина као што се то данас ради.Почетни капитал би био у облику кредита који би дала држава. Технологију прераде треба да да данашњи ВТИ а у будућности мора да буде преименован у НТИ и да му главни задатак буде окупљање високообразованих људи те понуда технологија производње. Опрема би се производила искључиво у домаћим фирмама. Наравно за те своје услуге данашњи ВТИ би имао проценат власништва у прерађивачкој фабрици.
Што се тиче управљачког права над земљиштем то је један озбиљан проблем јер би се у почетку вероватно велики број људи побунио јер би у стратегији било зацртано да се ништа друго у будућности неби смело садити од воћа и поврћа на тој територији сем малина. Неко би то хтео да поштије неко не али ту би се увеле и санкције за непоштовање тих мера и то врло озбиљне и ригорозне мере. Садашњи засади се неби уништавали у рецимо наредних 30 година. Ту неби било компромиса. Земљиште нам је дато од бога а наше је да га правилно искористимо.
Тржиште би тражили и одржавали млади људи који морају да заврше Трговачку академију о којој сам већ писао како треба дабуде устројена и какав је циљ те академије.Чињеница је да данас Срби не знају да тргују. О тој академији можете да видите на адреси http://www.vaseljenska.com/ekonomija/srbiji-je-preko-potrebna-trgovacka-akademija/. У свету не сме да постоји хотел који неби био обавештен рецимо о намазима за доручак од малина, мала хотелска паковања. Ниједан трговачки ланац неби постојао у свету а да неби знао за намазе, џем, слатко и ракију од малина. Постоји интернет, онда момци седите и шаљите меилове, зовите у госте али само продајте робу.
Седиште Института за малину би било Ариље и ти запослени би свакодневно обилазили малињаке и саветима помагали произвођачима, у јесен и зиму би редовно држали едукативне састанке са произвођачима малина.Они би обилазили и све малињаке у Ваљеву и Брусу где такођер успева малина. И тамо би биле одређене територије за малину.
Врло брзо би се дошло у ситуацију да би фалила радна снага и том региону. Што се тиче производње калемова малина, потребе би биле веома велике те би се са постојећим произвођачима калемова разговарало ако неби могли задовољити потребе онда да се оснује расадник рецимо у Ивањици или неком другом локалном месту. Производња калемова мора да буде на највишем могућем нивоу, да здравствено буде потпуно исправна. Тај новоосновани расадник може да буде у склопу задруге.
Појавиће се и проблем транспорта јер ће бити потребне велике транспортне услуге како у локалу током брања тако и транспортом готових производа.
Појавиће се и проблем противградних мрежа јер ће их бити потребно много. У Ариљу већ постоји једна фабрика пластичних и металних сита и верујем да би лако могла да усвоји и прихвати овај програм.
Обзиром на климатске промене суша ће бити све више па је потребно радити и на наводњавању. Копати бунаре где год је то могуће и има воде.
Та поменута територија је данас слабо насељена територија те уколико неби дошло до повратка становништва на села онда једноставно из пријатељских земаља дозволити миграцију становништва у Србију. Углавном села морају бити пуна и радне снаге не сме да недостаје.
Путеви би морали да се граде јер би се њима имало шта превозити.
Цена обрадивог земљишта и малињака би врло значајно скочила у односу на данас. Реда величине један хектар земљишта за јабучњаке у Италији кошта преко 300 хиљада евра.
Верујем да би годишњa вредност готовог производа од малина на тој територији био преко пет милијарди евра. Колики је данас промет и колико данас тамо има незапослених. Пратећа трговина и услуге би такођер биле велике. Покренула би се и производња пољопривредних машина, трактора и комбајна за брање малина. Покренула би се производња амбалаже. Многе делатности би прорадиле. Користи од те производње би имала цела Србија, народ кроз запослење а држава кроз порезе.
Овакав модел би се морао применити и на сваку другу воћку и тако би оживело село и пољопривреда а народ би се запослио. Данас, концентрат за јабуке се увози из Мађарске а јабуке у Мађарску извозе из Србије, тамо се прави концентрат и у Србију се врађа концентрат па се разблажује у сокове. Морам признати, а то није срамота да је то много глупо и врло неорганизовано са наше стране. На пепелиштима и јаловиштима термоелектрана би одлично успевала Аронија, на Златибору и вишим пределима Србије боровница. Виногради могу да се посаде у Неготинској Крајини и да следимо пут овог Француза јер од тамо су вина одличног квалитета. Зашто то не искористити када нам је то бог дао. Ја не могу да схватим да све то видимо, и све то запостављамо а толико незапослених и толико необрађене земље имамо.
Г-дине Министре, само организација пољопривреде која је сада у Вашим рукама би решила готово све наше проблеме. Дали ће тако бити или ћете бити само још један у низу до сада министара пољопривреде који ништа нису урадили сем залуђивања народа и исуњавања жеља запада зависи искључиво од Вас лично. Ви имате историјску прилику да градите а не да чекате будућност. Они који чекају будућност за њих је она увек неповољна.
Арнаут Миле, аутор предлога економског програма
www.ekonomski-program.rs
