Pročitaj mi članak
Иако ће акција коју Влада спроводи под именом „Боља цена – цена за народ“ мало освежити цене и повољно утицати на кућни буџет просечног домаћинства, економиста Саша Ђоговић за Нову економију каже да је она пре свега једна „ад хоц – маркетиншка акција“ која није системског карактера и није донета промишљено – она је више изнуђена да би се на неки начин одређено незадовољство јавности везано за високе цене прехрамбених и производа личне хигијене некако ублажило.
– Да акција није системског карактера види се по томе што се прво изашло са једном корпом производа, па са другом корпом, уместо да се одмах направи јасан обухват, да се јасно зна колико ће бити снижење, да ли ће бити у свим трговачким ланцима и који су то производи – рекао је Ђоговић.
Он наводи да ће ова акција имати „андол ефекат“, односно да ће мало освежити цене и свакако утицати повољно на кућни буџет просечног домаћинства, посебно када су у питању производи који се фреквентније купују.
– Свакако ће имати ефекта, али примарни циљ ових мера није тај да се поправи стање куповне моћи, већ више имају тај маркетиншки призвук, што се види по томе што су те мере донете „ад хоц“ – сматра економиста.
Колико је шта поскупело?
Нова економија од фебруара 2022. године прати цене одређених производа који су неопходни свакој породици за живот. Цене прате на основу редовних цена у једном трговинском ланцу у Београду.
Гледајући табелу, од фебруара 2022. до данас, највише су покупели црни лук и линум, 100 посто. Иако је „Боља цена“ црног лука у септембру 99,99 динара, он је у фебруару прошле године коштао 49,99 динара. Лимун је, поређења ради, у фебруару прошле године коштао 119,99 динара, да би његова „Боља цена“ у фебруару била 239,99 динара.
У односу на цену из фебруара прошле године, када је млеко од 1,5 литара коштало 154,99 динара, његова „Боља цена“ је у септембру ове године чак 229,99 динара, што је поскупљење од 48,4 посто.
Јогурт од 1 литра поскупео је више од 50 одсто – у фебруару прошле године коштао је 114,99 динара, док је његова „Боља цена“ у септембру 174,99 динара.
Више од 50 посто поскупели су и Сомборска фета и детерџент за судове „Фери“, чије су „Боље цене“ 254,99 динара, односно 209,99 динара.
Колико заправо износе трговачке марже
Према подацима надлежних институција, просечна бруто маржа код највећих малопродајних трговинских ланаца износи 14,6 одсто, а код осталих привредних субјеката нема значајнијих разлика у погледу просечне бруто марже нити се повећавала од почетка године, наводе из Привредне коморе Србије.
Из ПКС-а указују и на податак да се бележи пад куповине потрошача од 6,1 одсто, иако је број акцијских понуда у трговинским ланцима повећан за пет до 10 одсто у односу на прошлу годину.
– Када се томе дода и то да 37 одсто потрошача купује исклјучиво на акцијама, долази се до заклјучка да сами трговински ланци заиста улазе у кризу профита – навео је ПКС у одговору Нову економији.
Влада Србије је 25. маја донела решење о употреби средстава из текуће буџетске резерве у којем пише да ће Републичком заводу за статистику бити додељено 11,05 милиона динара ради обезбеђивања недостајућих средстава потребних за спровођење „пилот истраживања о трговинским маржама за одабране прехрамбене производе“.
Нова економија је неколико пута упутила Влади Србије питања у вези са тим истраживањем, његовом обухвату и евентуалним резултатима, али нису добили повратну информацију.
На питања Нове економије да ли је радила анализе везане за цене и трговачке марже у малопродајним објектима прехрамбених производа, Комисија за заштиту конкуренције је указала да се, сходно овлашћењима из Закона, не бави контролом цена робе и услуга, самим тим ни маржи.
Домагој Маргетић започео штрајк глађу испред амбасаде Србије у Загребу (ФОТО)https://t.co/vpGm2Dnblo
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 9, 2023
