Прочитај ми чланакМинистарство финансија је, у форми нацрта, објавио закон који се односи на опорезивање фриленсера, који пред раднике ставља два модела. Примедбе на нацрт могу да се упуте закључно са 14. новембром, али уколико он буде усвојен, фриленсери ће моћи да бирају модел опорезивања, у складу са приходом који остваре. Ово није посебан закон, већ ће измене и допуне бити имплементиране у постојећи Закон о порезу на доходак грађана.
Удружење фриленсера и предузетника Србије (УФПС) објашњава да ће се, овим изменама Закона о о порезу на доходак грађана, фриленсом сматрати сваки приход од иностраних физичких и правних лица и од домаћих физичких лица за услуге или рад од ауторског дела или услуга, односно рада, сличног ауторском делу, односно из области дигиталних услуга.
Према овом моделу, пријављивање фриленсера за опорезивање биће квартално, што значи да ће рок за пријаву прихода од, пример ради, првог јануара до 31. марта, бити од првог до 30. априла. Порез ће се, по овом моделу, плаћати најкасније до истека рока за пријаву за одређени квартал, односно у овом примеру, до краја априла.
Такође, уколико овај предлог буде усвојен, фриленсери ће на онлајн платформи моћи да бирају модел опорезивања за сваки квартал, што значи да једном одабран модел опорезивања није сталан, већ може да се мења на свака три месеца.
Први од ова два модела обрачуна погодан је за особе са нижим примањима или за оне који новац на овај начин добијају повремено. Други модел повољнији је за више приходе.
Модел А
По овом моделу, неопорезиви део зараде износи 96.000 динара квартално, односно 32.000 месечно. То значи да за нижи износ од тога, порез и доприноси за ПИО фонд се не плаћају.
Ипак, здравствено ће бити обавезно и износиће минимално око 1.400 динара месечно, односно 4.200 квартално, што је 10,4 одсто, а фриленсер ће првом уплатом здравственог осигурања бити осигуран наредних шест месеци.
На зараде чији износи прелазе неопорезиви део, доприноси за ПИО износиће 24 одсто, а порез 20.
Модел Б
Други модел поседује неопорезиви део у фиксном и проценуталном износу, а сам порез на доходак износи 10 одсто, што је побољније решење за фриленсере са вишим приходима. У овом случају, неопорезиви део износи 19.300 динара месечно, односно 57.900 квартално.
Нормирани трошкови, односно они трошкови пословања који се признају без икаквог доказа да су направљени, а уз помоћ њих се долази до основице за плаћање пореза и доприноса, износе 34 одсто.
Према овом моделу, доприноси за ПИО износиће такође 24 одсто на неопорезиви део прихода или најмање 7,720 динара месечно, односно 23.160 квартално, док ће здравствено осигурање бити обрачунато исто као код првог модела.
Шта то значи у пракси?
Уколико узмемо пример у којем фриленсер зарађује 300 евра месечно, то значи да је његов квартални приход око 105.300 динара. Према предлогу за модел А, када се од основице одузму порези и доприноси, који у овом случају износе нешто више од 8.000, профит фриленсера износиће око 97.000 динара по кварталу, рачуница је коју је извело УФПС.
С друге стране, ако особа са истим приходима, од 300 евра, одабере модел Б, укупни порези биће значајно већи, око 28.500 динара, што чини 27 одсто прихода, за разлику од модела А, где овај проценат не досеже ни до осам.
Самим тим, фриленсер који има приход од 300 евра месечно, на крају квартала ће, уколико одабере други модел, имати мањи профит – око 76.700 динара.
Када се упореде зараде на крају квартала два фриленсера који приходују по 1.000 евра месечно, а који су одабрали различите моделе опорезивања, види се и због чега је модел Б боља опција за оне који зарађују веће количине новца.
Наиме, фриленсер који је одабрао модел А платиће 39,45 одсто пореза, а по моделу Б 21,93 одсто.
Управо ту је и „цака“ – по моделу А, порези и доприноси се са повећањем зараде смањују, док се по моделу Б повећавају.
Самим тим ће и фриленсер који је одабрао модел А на крају квартала имати зараду од 212.535 динара, док ће зарада по моделу Б да износи око 274.000 динара.
Ново решење – добро за фриленсере
Како каже Мина Симић из Дигиталне заједнице, ово решење је добро за фриленсере.
„Дигитална заједница је доста труда уложила у рад радне групе и веома смо задовољни предлогом Министарства финансија“, каже Симић.
Како даље наводи, предложене опције су узеле у обзир и лица која остварују мале и нередовне приходе, и физичка лица којима је пословање преко интернета сталан извор прихода.
„Поред тога, проценти опорезивања су мањи него код свих других облика пословања у Србији. Оно што бих истракла као недостатак је то што решење не подразумева увећање обима права лица која послују преко интернета, и надам се да ће се у будућности наћи више разумевања за то“, каже Симић за наш портал.
Како истиче, пријава оствареног прихода ће се вршити на крају квартала, што значи да ће лице које послује преко интернета моћи лако да процени који модел му је исплативији на основу оствареног прихода.
„Представници институција су најавили да ће цео процес бити аутоматизован, што додатно поједностављује целу процедуру, тако да не видим разлог да долази до неких значајних грешака“, подвукла је Симић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 10, 2022
