Србија је прошле године извезла робу у вредности од преко 10 милијарди евра, а највећу робну размену остварила је са Немачком и Италијом.

Из министарства трговине поручују да су за пад извоза у Русију одговорне околности на руском тржишту, а као нове партнере Србије у 2016-ој години најављују Турску и Иран.

Боље него 2014. године. Тако се у најкраћем може сумирати спољнотрговинска размена у прошлој години, вредна готово 24 милијарде евра. У новцу лепо звучи, али опет је било пропуштених шанси. За благи скок извоза највеће заслуге припадају Крагујевцу.

„Најтраженији су и даље аутомобили фиат они јесу извозили мање него прошле године али су и даље наш највећи извозник“, каже Никола Јанковић из Привредне коморе.

Дакле, прошле године извозни бренд број један био је аутомобил, а високо место на листи најтраженије робе из Србије заузели су и опрема за пренос струје, кукуруз, гуме и традиционално – воће и поврће.

Иза аутомобила на листи извозних производа су опрема за пренос електричне енергије, кукуруз, путничке гуме и воће и поврће.

„Тржиште ЕУ је наш главни партнер са 64 одсто нашег укупног извоза, а онда после тога ЦЕФТA, то јест земље у окружењу. Са њима имамо и суфицит, док је са ЕУ у благи дефицит. Ипак, тренд је позитиван“, каже саговорник Б92.

Највећи обим робне размене у 2015.Србија је бележила са Италијом и Немачком. Трговинске везе у региону најјаче су са БИХ, Румунијом и Мађарском, док су ван зоне Европске уније најближи спољнотрговински партнери Србије, Кина и Русија

Главни извозни партнери су Италија, Немачка, БиХ, Румунија и Русија, а увозни Немачка, Италија, Русија, Кина, и Мађарска.

О руском тржишту смо због економских санкција ЕУ према тој земљи читаве 2015. слушали причу о томе да је то најбоља извозна шанса Србије. Па јесмо ли је искористили?

„Објективно подаци показују да не само да нисмо успели, већ да је размена у значајној мери пала. Једино што бележимо пораст јесте око 20 одсто прехрамбених производа, док је укупно забележен пад од 30 одсто“, каже министар Расим Љајић.

Министар поручује да нам у спољнотрговинској размени недостаје организованији наступ. Србија ће се у 2016. озбиљно размишљати и о неким другим партнерима.

„Дуго се бавим сарадњом са Турском, никада није било веће интересовање него сада. Видеће се да ли ћемо успети то да искористимо“, рекао је Љајић за Б92.

Исто важи и за Иран. Земљу коју је српска делегација посетила крајем прошле године, а која ће, пошто јој се одблокирају средства од око 150 милијарди евра, бити спремна да своје тржиште понуди и нама.

Извор: Б92

Ознаке: ЕУ, Робна размена, Русија, руско тржишта, Србија, српски извоз