Просечно богатство по становнику на глобалном нивоу је у периоду од половине 2014. до половине 2015. пало 6,2 одсто, на 52.400 долара у односу на исти период годину дана раније, наводи се у извештају Глобал Велт 2014, израђеном за потребе банке Креди Свис.

Швајцарци и даље остају најбогатији на свету по просечном богатству по становнику без обзира на годишњи пад од 4,2 одсто,односно 24.800 долара на 567.000 долара.

Грађани Србије тако имају богатство од 6.585 долара по глави становника, док Хрватска има 22.386 долара. Од Србије су богатије и Босна и Херцеговина (10.704), Македонија (9.605), па и Албанија (8.713). Само је Молдавија сиромашнија од Србије, са просечним богатством од 3.104 долара.

На другом месту је Нови Зеланд али са далеко мањим просечним богатством у односу на првопласирану Швајцарску, које износи 400.800 долара по становнику.

На трећем месту је Аустралија са просечним богатством по становнику од 369.000 долара, наведено је у годишњем, шестом по реду извештају.

Четврту позицију заузеле су САД са 353.000 долара.

Француска, са богатством од 262.000 долара по становнику, и Белгија са 259.000 долара затварају круг десет најбогатијих земаља на свету.

Швајцарска је једина земља у групи од десет најбогатијих која није успела да смањи неједнакост медју становништвом.

У Швајцарској живи 1,7 одсто најбогатијих у свету, што је велики проценат имајући у виду да у њој живи само 0,1 одсто светске популације, наводи се у студији.

У свету влада велка неједнакост по богатству измедју земаља и региона јер само један одсто најбогатијих поседује половину светског богатства.

Без обзира што је у САД забележен највећи годишсњи раст богатства по становнику, Кина сада има најбројнију средњу класу у коју спада 109 милиона градјана Кине, преноси швајцарски лист 24 сата.

Према прогнози Истраживачког Института Креди Свиса, светско богатство ће у просеку расти 6,6 одсто да би 2020. достигло 345.000 миљарди долара, наспрам садашњих 250.100 миљарди.

У наредних пет година, број милионера би могао да нарасте 46 одсто, на 49,3 милиона. За сада у земљама у успони живи 6,5 одсто милионера, а до краја деценије требало би да их буде 7,4 одсто.

Анализа Креди Свиса обухватила је анализу богаства 4,8 миљарди одраслих особа у више од 200 земаља.

Под појмом богатство аналитичари ове студији подразумевају вредност финасијских актива као и реалних актива (пре свега некретнина) умањен за износ еванталних дуговања.

Извор: Танјуг/Блиц

Ознаке: економија, Србија