Pročitaj mi članakNajava ministra finansija Siniše Malog da će država ponovo pomoći građane i privredu novim merama, ukoliko se za to ukaže potreba zbog situacije u vezi sa virusom korona, u javnosti je otvorilo pitanje da li to znači da bismo ponovo mogli da računamo na jednokratnu isplatu, poput sto evra koje je dobilo više od šest miliona građana.
“Оно што је битно за грађане и запослене, као што смо реаговали у марту и априлу, брзо и ефиксано, држава ће реаговати поново ако се за то укаже потреба”, рекао је Синиша Мали.
На питање постоје ли шансе да грађани поново добију неку једнократну помоћ у кешу из државне касе, економиста Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију јасно одговара: “Надам се да нема”.
То је, како истиче, била по свим оценама прилично лоша мера у смислу да је потрошено много пара, а да то помогло јако малом броју људи.
“Грубо речено, на меру исплате 100 евра пунолетним грађанима потрошено је око 600 милиона евра, а по евиденцији министарства имате 100.000 сиромашних домаћинстава. Нека има по 2,5 члана по домаћинству, то му дође 250.000 сиромашних. Да је свако добио по 100 евра, то је 25 милиона евра. Толико је требало новца да се помогне само сиромашним грађанима, што је у односу на 600 милиона евра много мање новца. То, опет, значи да би остало много више новца да се помогне привредницима у трећем, четвртом кругу – онима којима је то неопходно”, истакао је Радосављевић.
Исплата сто евра била је, каже, лоше таргетирана мера.
“Хајде да уважимо околности да се у првом налету епидемије није ништа знало, па се сипало са свих страна, али с обзиром да се сада много више зна и о путањи и неком очекиваном кретању у наредном периоду, треба очекивати да нове мере, ако их буде, буду и много боље таргетиране”, објашњава саговорник Нова.рс.
То је важно јер ће држава, подсећа, ове године имати историјски велики дефицит, већи од четири милијарде евра.
“Ако говоримо о сиромашнима, апсолутно бих се сложио са таквом мером – да њима треба исплатити помоћ у готовини, и да им треба помоћи. Сигуран сам да господину Мирославу Мишковићу не треба тих 100 евра. Не треба ни мени. Таквих је много више, и мислим да би се каса много испразнила са поновном исплатом тих средстава. А већ сада имате секторе који захтевају помоћ – хотелијери и туризам су у потпуном распаду и њихово враћање на неки претходни ниво не очекује се ни током идуће године”, упозорава Горан Радосављевић.
Кључно је, каже, оно што је Фискални савет рекао – ако и следеће године наставимо са истом причом – бићемо у веома великом проблему.
“Мислим да више нема простора популизму”, закључује Радосављевић.
Више за 100 евра, него за цело здравство
Да је мера исплате сто евра била лоша у самом старту, указивао је Фискални савет понављајући да је за ту меру дато више пара него за цео здравствени систем у последњих неколико година.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 10, 2020
“Преко 600 милиона евра колико је ова мера коштала могло је да покрије годишње исплате за најмање 500.000 људи који примају неку врсту социјалне помоћи или годину дана накнада за незапосленост за преко 200.000 људи. Дакле, с овим средствима могле су да се направе чуда у социјалној политици. Да не помињем да су годишње инвестиције државе у здравство у претходне три године биле 100-150 милиона евра. Значи Влада је током здравствене кризе једнократно дала пет пута више средстава за економски и социјално промашену меру од просечних годишњих инвестиција у здравство”, истакао је у интервјуу за Нова.рс Павле Петровић, председник Фискалног савета.
Највећа иронија је свакако то што држава та средства није ни имала, па су, указивао је Петровић, сви порески обвезници прво морали да се задуже за тих 100 евра, наравно са каматом, како би им држава иста та средства “поклонила”.
У својој најновијој анализи, рачуница Фискалног савета је показала да је 72 милијарде динара, колико је државну касу коштала мера исплате 100 евра грађанима, допринела порасту дефицита у буџету за око 1,3 одсто бруто домаћег производа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 10, 2020
