Прочитај ми чланак
Резиме: Шеф ИТ стратегије у највећој банци Русије види „облак“ као нужно зло и улаже у новоосноване безбедносне фирме и пројекте да би се носио са хакерима који желе да уђу у систем банке.
Прича, да руски хакери никада нису напали руске банке је новинарска патка, према Мирчеи Михаескуу, шефу ИТ стратегије у Сбербанци, највећој банци Русије. “ Не само да хакери нападају моју банку – они нас користе као “ сендбокс “ да испробају ново и моћније хаковање пре ‘ извоза ‘ на Запад. „
Тај „извозни“ посао је је унапређен „облаком“, који преступницима даје нове правце напада и појачава главобољу људима попут њега, чији је посао да смање претњу коју хакери представљају.
Руске банке се боре са ројевима напада, према Михаескуу. Ми смо на листама првих десет које праве безбедносне компаније што процењују број напада на институције. „Хакери цене да ако се могу пробити кроз нашу одбрану, могу кроз свачију.“
И те одбране су суштинске, према шефу Информатике. Сбербанка ( пола приватна, пола у државном власништву) има 80 милиона клијената у Русији и Источној Европи, за њу ради преко 250 000 људи, 15 000 само у информатичком сектору. „Имамо бројно људство посвећено превенцији хаковања – то је један од најбољих тимова на свету“, рекао је он.
Михаеску каже да се Сбербанка и сам често нађе као жртва „нултог-дана“ напада, укључујући неке врло чудне, које је одбио да опише, да не би упозорио творце малвера на сазнања банке о њиховим методама.
У ствари, Сбербанка узима сигурност тако озбиљно да води посебан предузетнички фонд (Venture capital fund – Капитал који долази од стране специјализованих фондова са стратегијом инвестирања у млада предузећа са високим потенцијалом за раст. Инвеститори у вентуре фондове су институције, корпорације и физичка лица – предузетници. Фондови инвестирају у предузећа путем докапитализације. Свежа капиталска база инвестиција не оптерећује новчани ток предузећа. Фондови су портфолио инвеститори и представљају алтернативу класичним изворима финансирања (банке, предузетнички фондови…) – прим. прев.). “ Уложили смо у неколико компанија , у Европи , Русији , и у Израелу „, рекао је Михаеску. Банка такође ангажује „white-hat“ хакере против својих потенцијалних нападача .
Михаеску је задужен за ИТ стратегије и технолошке иновације, тако да је његов посао да буде упознат са најновијим вестима из онлајн безбедности, области за коју је Израел специјализован. На израелском Go4Europe, догађају усмереном на учвршћивање пословних веза између Израела и држава Европе, Михаеску је рекао да се његова банка удружила са неколико израелских безбедносних фирми, да се лиши нешто главобоље због обезбеђивања рачуна.
Промена „облака“
Појава интернета као банкарског окружења није учинила његов посао лакшим, рекао је он. “ Купци желе практичност облака и желе да банкарске апликације раде на начин других апликација, па ако ћемо дистрибуирати апликацију коју ће клијенти желети да користе, она мора да ради на начин на који су навикли „, рекао је Михаеску. „То значи да морамо да урадимо много више посла на излазном делу, како би се обезбедила трансакција. „
Једна од стратегија коју Сбербанка успешно користи је премештање трансакција из јавног „облака“ у строго контролисан интерни „облак“. Према тој шеми, клијенти направе захтев за трансакцију користећи апликацију или прегледач, приступајући сајту Сбербанке. Чим трансакција уђе у фазу у којој се обрађују лични подаци, трансакција се сели у интерно хостовани систем „облака“, који је, према Михаескуу, једна од најсигурнијих мрежа у Европи.
„Да би приступили подацима, хакери морају да прођу много петљи, и сва је прилика да ћемо их у неком тренутку ухватити, рекао је он. За корисника, постоји незнатно кашњење док се тим петљама управља, али их оно спасава губитка новца.
Одељење Михаескуа има хиљаде радника – али би се тај број могао смањити у наредним годинама. Не због смањења буџета, већ због промена које наступају у ИТ бизнису .
„Облак“ не мења само банкарство и куповину, већ и саму ИТ“, рекао је Михаеску. Софтвер као услуга, одговарајуће безбедан, пружиће корисницима што им је потребно. Администратори система ће бити много мање потребни: већ сада постоји мноштво алата за аутоматизацију управо свега.
„Чак се и програмери базе података замењују „облаком“, како се база података аутоматизује“, рекао је Михаеску. „Потреба за неким ко напамет зна SQL ће нестати.“ Али, додао је, увек ће бити места за најбоље и најбистрије. „Програмери софтвера ће такође бити замењени аутоматизованим алатима „облака“. Биће их мање, како ће мање бити систем-администратора, али ће бити талентованији.“
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
