Прочитај ми чланак

Како је изгледала тајна продаја Сајма Арапима: Власт све сакрила, цену и уговор!

0

Иза леђа грађана Србије, власт на челу са Александром Вучићем је још у марту ове године продала део земљишта на коме се сада налази Београдски сајам и то компанији Београд на води у којој су Арапи већински власници. Купопродајни уговор није објављен, те није познато под којим условима и по којој цени су Арапи дошли до земљишта. Према анализи “Нове”, морали су да плате најмање 50 милиона евра.

Док су медији прошлог месеца писали како је “Београдски сајам“ остао без свега што је деценијама користио и био принуђен да то унесе и у своје пословне књиге, цела прича око можда и најскупље локације у главном граду била је заправо завршена.

Наиме, председник Србије Александар Вучић се током презентације Београда 2027. осврнуо и на локацију “старог Сајма”, и тек тако изнео детаље који су многе шокирали.

Наиме, како се могло видети на презентацији председника Србије, прво је основано посебно предузеће у које је држава унела део земљишта као свој улог, а потом је свој удео, односно земљиште, продала “Београду на води”.

Тако сада компанија у којој су Арапи већински власници (68%) поседује део имовине на Сајму. Уговор између Републике Србије и Београда на води потписан је 16. марта 2023.

“Ову халу овде која заузима укупно готово 10 одсто Република Србија задржава у свом власништву 100 посто, а што се се овог другог дела тиче, 62 посто су јавне површине, а 38 одсто ће бити за објекте. Ту ћемо негде да направимо и онај велики точак, око, оно што имају сви велики градови”, објашњавао је Вучић додатно како ће све то да изгледа, а заправо је најважније прећутао.

Информације о новооснованом предузећу и цени по којој је откупљена наша имовина Вучић није саопштио. У овом тренутку су тајна.

Имајући у виду све што је написано, јасно је да је продајом свог удела у новоформираном предузећу држава продала земљиште Београду на води, а да га није јавно ни огласила. Не зна се ни које је то предузеће у коме је продала свој удео, нити по којој цени.

Промене у власничкој структури земљишта не могу се видети у катастру непокретности, нити су на сајту Агенције за привредне регистре забележене неке промене код предузећа “Београд на води”.

Портал и лист “Нова” јуче је редом слао питања и захтев да нам се достави уговор кабинету премијерке, Министарству финансија и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и Сузани Васиљевић, саветници председника Србије Александра Вучића. Иста питања упутили смо и компанији Београд на води, али до закључења овог броја одговоре нисмо добили.

Продаја уговорена без примене домаћих закона?

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, наводи на “Нову” да су информације које су објављене на слајдовима за време Вучићеве конференције доказ да је Влада Србије или можда Републичка дирекција за имовину, по непознатој процедури, нетранспарентно и без предочавања јавности разлога за то, продала део јавне имовине предузећу „Београд на води доо“. Он истиче да уговор, за који се каже да је закључен између Републике Србије и фирме „Београд на води доо“, није објављен међу уговорима које је закључила Влада Србије, а не може се наћи ни на сајту Дирекције за имовину.

“На конференцији је објављено да се оснива привредно друштво у које ће бити унет неновчани улог у виду непокретности на подручју београдског Сајма, које су власништво државе Србије. Не каже се, међутим, да ли ће држава бити једини оснивач тог новог предузећа или ће и оно бити формирано у виду јавно – приватног партнерства и шта би могао бити улог приватног партнера. О јавно-приватном партнерству такође нема трага на сајту ни једне државне институције. Најзад, на конференцији је приказано да ће Београд на води доо купити удео Републике Србије у том новом предузећу, које би било власник земљишта београдског сајма, али нема информације по којој цени, иако се може претпоставити да је и то већ уговорено”, каже Ненадић.

Он наводи да је нејасно да ли је уговор који је потписан још у марту реализован, односно да ли је то земљиште још у својини државе.

“Тренутно је непознато да ли је продаја уопште била оглашена и по ком правном основу је вршена, па се не може јасно закључити ни да ли су поштоване прописане процедуре за такав облик продаје. Постоји, међутим, стрепња да је продаја била реализована или да ће бити реализована без примене домаћих закона, уз позивање на међудржавни споразум између Србије и УАЕ, као што је учињено и код основног уговора за ‘Београд на води’”, сматра Ненадић и додаје да одсуство конкуренције по дефиницији доводи до штете и да остаје само да се види колика ће та штета да буде.

Иначе, у званичним папирима објављеним на сајту АПР пише да је површина Београдског сајма 243.233 квадрата или нешто више од 24 хектара грађевинског земљишта. Имајући у виду да је цену квадрата парцеле која се налази у непосредној близини, а коју је већ купио Београд на води, може се закључити да вредност целокупног земљишта износи око 119,2 милиона евра.

Вредност земљишта огромна

Ипак, председник Србије је у својој презентацији навео да ће стамбени објекти заузети 12,1 хектар тог простора, што значи да би Београд на води то земљиште морао да плати бар 50 милиона евра, ако се водило рачуна о тржишној цени.

Никола Јовановић из Центра за локалну самоуправу захтева да се објави уговор потписан са Београдом на води, како би јавност била разуверена да је плаћена тржишна цена за земљиште на коме је био досадашњи сајамски комплекс.
“Иако је Србија делимични власник ‘Београда на води’, већински власник је арапски ‘Eagle Hills’ и нема разлога да се било шта поклања том страном партнеру, поготово што ово земљиште није обухваћеном првобитним лекс специјалисом. Има логике да се сајамски простор измести на другу већу локацију, али било који посао у вези са земљиштем на коме је до сада био Сајам не може бити на штету државног буџета”, наводи Јовановић за Нову.

Скоро 40 одсто објеката, 6,3 процента зелене површине

На једном од слајдова који се односе на локацију “старог Сајма”, током обраћања Александра Вучића, писало је да ће 37,68 одсто тог простора (12,1 хектар) заузети стамбени објекти, свега 6,3 одсто биће зелене површине, променада ће заузети 16,56 одсто тог простора или 5,3 хектара, 16,69 одсто (5,3 хектара) биће саобраћајнице, а Хала 1 заузима 9,21 одсто. Наводи се да цео тај простор заузима површину од укупно 33 хектара.