Прочитај ми чланак
До недавно је грандиозни пројект Јужни ток био велика идеја на папиру и план који тек треба да буде реализован.
За то време су се могле чути чак и повремене сумње у његову изводљивост, као и питања којом трасом ће он пролазити.
Међутим, протекле недеље су развејане све нејасноће око тог мегапројекта, с обзиром да је он управо постао реалност на терену. Наиме, након кратке свечаности, почели су конкретни радови на његовој изградњи, чиме је гасовод који ће обезбедити енергетску стабилност Европе постао стварност.
Његов значај се састоји у томе што ће у Европској унији, по оцени већине стручњака, потражња за гасом у будућности само да расте, без обзира на економску кризу. Осим тога, због изражене еколошке свести на европском континенту, широко је присутно настојање да се нафта и угаљ замене са гасом, који је прихватљивији са тачке гледишта очувања животне средине. У том смислу је јасно да ће у будућности Европа потраживати знатно веће количине гаса него што је то био случај до сада.
Иначе, гасовод Јужни ток је резултат успешне руско-европске економске сарадње, с обзиром да га реализује руска енергетска компанија Гаспром, која има удео од 50 процената у том пројекту, заједно са италијанском компанијом ЕНИ, која учествује са својих 20 процената, а такође и француски ЕДФ и немачки Винтершал, сваки са по 15 процената.
Међутим, свакако да је овде најважнија ствар – какву конкретну корист ће остварити Србија са својим учешћем у цевоводу Јужни ток?
Постоји низ предности од проласка тог магистралног гасовода преко државне територије, а оне су више пута изражене од стране највиших српских званичника и економских експерата, и могу се описати следећим чињеницама.
Дакле, када у време око великог православног празника Светог Николе у Србији започне изградња њене деонице Јужног тока у дужини од 470 километара, тако што ће бити постављен камен темељац за компресорску станицу у Бачком Добром Пољу код Врбаса, тиме ће почети велики грађевински радови на којима ће бити упослена домаћа грађевинска оператива и приближно 2.000 радника.
Истовремено ће бити употребљено између 400.000 и 450.000 тона цеви домаће производње. То значи да ће бити запослен велики број људи,а у исто време ће бити максимално ангажована српска грађевинска оператива и пратећи сектор услуга, машиноградња и друге гране индустрије.
Надаље, изградња Јужног тока ће за српске грађане и привреду значити побољшање квалитета снабдевања гасом, енергетску сигурност и нижу цена гаса за српско тржиште, зато што неће бити плаћана скупа транзитна такса Мађарској.Такође, завршетак трасе Јужног тока ће за Србију значити изградњу најмање четири гасне централе, које ће за потребе Београда, Новог Сада и других великих градова производити топлотну и електричну енергију.
Осим тога, након комплетирања Јужног тока за три године, на пословима одржавања гасовода и компресорских станица у Србији биће стално запослено преко 500 радника.
И напослетку, оно што је вероватно најважније. Када до краја 2015. године крену прве количине гаса европским потрошачима, очекује се да ће приход у државну касу од транзита гаса кроз Србију износити најмање 200 милиона евра сваке године.
Сагледавши све претходне чињенице, није тешко извести закључак да ће Србија, њени грађани и читава њена привреда, имати врло видљиву и конкретну корист од реализовања овог пројекта, који са вредношћу радова кроз Србију у износу од скоро 2 милијарде евра, представља највећу инвестицију на овим просторима за последњих 60 година.
(Глас Русије)
