Прочитај ми чланак
За Европску унију је „Јужни ток“ прошлост! На састанку осам земаља чланица кроз које је требало да прође овај гасовод, одржаном на маргинама енергетског савета, пажња је већ усмерена на алтернативне пројекте који су добили подршку Брисела. ЕУ је обећала да ће Србију, која није чланица, држати у току о својим одлукама.
Европски комесар за енергетику Марош Шефчовић је после састанка поручио да ће бити формиран комитет за испитивање и решавање евентуалних потешкоћа око изградње „Јужног коридора“, који треба да гас из Азербејџана преко Турске доведе до Европе. Очекује се да овај нови гасни правац буде изграђен до 2020. године. Азербејџан и Турска већ су упутиле захтев ЕУ да подржи иницијативу изградње овог гасовода. Истовремено, Турска је један од потенцијалних праваца и за пролазак руског гаса, после напуштања „Јужног тока“.
„Јужни коридор“ је већ постао приоритет за ЕУ, после одлуке Москве да обустави градњу „Јужног тока“. Нови правац би требало да иде из Каспијског мора и Бакуа, преко целе турске територије, Грчке и Албаније до Италије.
Данас се отишло и корак даље у иницијативи за изградњу „Јужног коридора“, јер су Грчка, Бугарска и Румунија, као чланице ЕУ, затражиле од Брисела помоћ да се прикаче на ову мрежу. Ове три земље су одмах добиле подршку за стварање нове гасне везе између њих по „вертикалној линији“.
Три земље су своју иницијативу образложиле потребом за обезбеђивањем несметаног двосмерног снабдевања и стварањем ближе регионалне сарадње. Атина, Софија и Букурешт су затражили од Брисела да промовише пројекте неопходне за ефективну и ефикасну реализацију овог пројекта, стављајући акценат на финансијске инструменте.
СЕВЕР-ЈУГ
Министри енергетике ЕУ у саопштењу после јучерашњег састанка истакли су да интеграција и разноврсност гасног тржишта могу да се остваре кроз кључне регионалне пројекте. То су прикључење на „Јужни коридор“ или развијање источномедитеранских и црноморских оф-шор гасних резерви. Они тврде да је потребно побољшање међусобних веза у региону, нарочито између Бугарске и њених суседа, као и повезивање гасовода између севера и југа у оба правца.
Шефчовић их је подржао и саопштио да је ЕК спремна да размотри и искористи европске фондове да би допринела чврстој интеграцији енергетског система ових земаља у укупан енергетски оквир ЕУ. „Јужним коридором“ би требало да стиже свега 16 милијарди кубних метара гаса, за разлику од чак 63 милијарде које су биле предвиђене сада већ угашеним „Јужним током“.
Процене су да ће на овај начин у догледно време бити покривено свега око 20 одсто потреба ЕУ за гасом, али Брисел то не брине, јер овде намеравају да развију алтернативне изворе снабдевања, да им се не би поновила енергетска криза.
ЧЕПУРИН: НЕ ОСТАВЉАМО СРБИЈУ НА ЦЕДИЛУ
Отказивањем „Јужног тока“ Србија неће бити остављена без гаса, слажу се руски званичници.
– Одлука о отказивању гасовода је коначна и не постоји могућност ревизије тог пројекта – рекли су у руском предузећу. – Србија је била и биће важно тржиште за „Гаспром“. Европа ће морати да изгради инфраструктуру потребну за повезивање гаса са турско-грчке границе како би енергетнт дошао до европских потрошача.
И руски амбасадор у Србији Александар Чепурин мисли да је могуће надокнадити неке губитке Србији после обуставе изградње гасовода.
– Русија ће тежити томе да узме у обзир интересе Србије – рекао је Чепурин. – Могло би да буде речи не само о енергетској сарадњи Србије и Русије, већ и о инвестицијама у другим областима. Потребно је да динамично сарађујемо и енергетска сарадња се не односи само на гас. Свака страна мора да води рачуна о својим интересима и да се понаша, ако не на пријатељским основама, онда бар на партнерском нивоу“.
Чепурин је рекао да Русија зна ко се толико противио изградњи „Јужног тока“ и ко је рушио све могућности за његову реализацију.
– Запад је срушио „Јужни ток“ – каже амбасадор Русије у Србији.
– Треба да се погледа ко се радује томе што је нанет ударац руско–српским односима.
(Вечерње новости)
