Прочитај ми чланакОтварање поглавља пет у преговорима са ЕУ потврда великог напретка. Јовановић: Директне погодбе сада чине свега три одсто свих уговора
Фото: Shutterstock
Закон о јавним набавкама догодине иде на још једну, фину дораду. Реч је о планираном усклађивању са европским законодавством. Управа за јавне набавке, у међувремену, наставиће да ради на већој конкуренцији, мањој корупцији, краћим поступцима и већем значају најповољније, уместо најјефтиније понуде. Када је реч о директним погодбама, које су дуго биле главни извор корупције у јавним набавкама, оне сада чине свега три одсто уговора.
Пре 13 година готово сваки четврти уговор склапан је без јавног позива.
– По том параметру смо сада бољи од Европе. Тамо директне погодбе чине пет одсто јавних набавки – каже за „Новости“ Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке. – С друге стране, отворени позиви су чинили 63 одсто набавки, а сад смо стигли до 93 процента. Измене закона неће донети значајне промене. Реч је само о новој терминологији. У извештају Европске комисије се јасно види да смо добро радили. Имамо похвале и зато је и отворено поглавље.
Смањење преговарачког поступка „по хитности“ у првом полугодишту 2016. године, пише у извештају Управе, последица је тога што Рударски басен „Колубара“ није спровео ниједан преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда. С друге стране, у првом полугодишту прошле године та вредност је износила 1,5 милијарди динара. Највећи део ове вредности чиниле су набавке електричних машина, апарата и потрошног материјала после поплава.
БРЖЕ ДО РОБЕ
Међу задацима Управе за јавне набавке биће и скраћивање просечног трајања поступка јавне набавке. Са прошлогодишњих 77 дана, просек је пао на 61 дан. Циљ је да од огласа до набавке робе или услуга прође још мање времена.
– Радимо и на томе да значајнији критеријум буду најпољовније, а не најјефтиније понуде – додаје Јовановић. – Сви знамо из личног искуства да најјефтиније није увек и најквалитетније. Код нас је у 80 одсто набавки кључан фактор најнижа цена, док се у Европи гледају и други критеријуми који понуду чине најповољнијом, а то је и квалитет.
Оно по чему набавке не напредују последњих година јесте – конкуренција. Извештај показује да је у 2011. години на сваком конкурсу у просеку учествовало 3,2 понуђача. Лане је број учесника пао на 2,9 по конкурсу, а ове на свега 2,5.
– У области грађевинских радова, просечан број понуда износио је 2,2, јер су преовлађивали конзорцијуми и групе понуђача. Наиме, због великих вредности уговора, у просеку од 24,3 милиона динара, више понуђача се удруживало и подносило заједничку понуду. То је узроковало да број понуда по закљученом уговору буде низак.
Слаба конкуренција одлика је и набавки у области енергетике, пре свега у случају нафтних деривата и електричне енергије.
– Ове набавке су учествовале са 9,2 одсто у укупној вредности јавних набавки велике вредности, а просечан број понуда је био 1,7 – наглашавају у Управи. – Конкретно, ЕПС Снабдевање и НИС су добили 82 одсто вредности уговора у овој области.
ВИШЕ СТРАНАЦА
У првом полугодишту ове године пет одсто вредности јавних набавки додељено је страним компанијама. Прошле године, у истом периоду, страни понуђачи су успели да се изборе за уговоре вредне 2,5 одсто укупних јавних набавки.
