Прочитај ми чланак

Иза њих остаје пустош: Рио Тинто марш из Србије! Само код Вучића могу да раде

0

Упркос бројним извештајима о пустоши и уништењу које Рио Тинто оставља свуда за собом, и оштром противљењу Лозничана да се у њиховом крају отвори рудник јадарита и производи литијум, српске власти одлучне су да зарад (јавности непознатог) профита игноришу све и допусте овој рударској компанији да копа новооткирвени минерал литијум-борат и нанесе ненадокнадиву штету природној околини.

Премијерка Ана Брнабић рекла је раније да је пројекат “Јадар” прилика да се Србија позиционира као снабдевач на светском тржишту литијума и у производњи електричних батерија.


Пројекат “Јадар” подразумева отварање рудника подземне експолоатације у Лозници. У компанији Рио Тинто кажу да је реч о 60 квадратних километара простора који покрива њихова лиценца. Светска класа литијума чија је будућност у електричним аутомобилима – тако описује потенцијал овог краја.

“Потенцијал” лозничког краја

Међутим, нико од оних који желе да се овај пројекат спроведе не спомиње да ће, ако се пројекат буде спроведен, пољопривреда бити само прошлост, да ће земљиште бити затровано, да ће јаловина преплавити овај крај, као да ће реке Јадар и Дрина бити загађене, јер ће се из њихових корита изливати вода и загађена враћати у исту.

Пројектом “Јадар” компаније Рио Тинто, која планира да производи литијум у близини Лознице, биће обухваћено преко 2.000 хектара земљишта, а седам до осам милиона евра годишње, колико би држава убирала од експлоатације литијума, “бедна је сума” за губитак толиког земљишта, оценио је декан Шумарског факултета проф Ратко Ристић.

“Та земља представља изузетан природан ресурс. Тамо ће бити формирана нека депонија јаловине висине 40 метара, дужине неколико стотина метара и ширине пар стотине метара. Притом, Лозница је град који има једну еколошку бомбу, то су остаци некадашњег гиганта “Вискоза”. Тамо је ускладиштено стотине кубних метара хлороводоничне и сумпорне киселине и још нико није почео са елиминацијом тог изузетно опасног отпада”, упозорио је он.

Иза Риа Тинта туга и пустош

Колику штету Рио Тинто прави, и колико их мало брига за то, показује њихово пословање у “родној” Аустралији где су разнели 46.000 година старе пећине у Пилбара области како би ископали гвоздену руду вреду стотину милиона долара.

Пећине у клисури Јукан, у регији Пилбара уништене су приликом радова на проширењу рудника. Оне су драгоцене за културу Абориџина и спадају међу најстарија позната места на којима су откривени трагови абориџинске присутности.

Британско-аустралијска компанија извинила се због уништења пећина које датирају из последњег леденог доба и са представницима Путу Кунти Курама и Пиникура (ПККП) народа покренула дискусију о “поправљању” ситуације на овом светом месту за Абориџне.

На који начин ће то урадити остаје врло, врло нејасно. Федерални парламент наложио је компанији да плати ПККП народу компензацију, реконструише пећину и обећа да никада тамо неће копати.

Компанија је ове седмице поставила Данца Јакоба Стаусхолма за новог извршног директора након што су двојица руководилаца – Жан-Себастијан Жак и Крис Салсбери напустили фирму под притиском јавности и инвеститора.

“Знамо да морамо много да радимо како бисмо повратили поверење јавности у нас”, рекао је један од званичника компаније Ајван Вела али није објаснио како.

“Рио Тинто, марш са Дрине!”

За то време, Лозничани који прате дешавања са Рио Тинтом и најаве да ће се у Лозници и околини за потребе рудника користити огромне количине хемије, страхују од чега ће живети и да ли ће преживети.

Како је за портал Нова.рс рекао Лозничанин Владан Јаковљевић, пољопривреда и туризам ће бити у изумирању у оноликој мери у којој се буде ширило и појачавало загађење, а самим тим ће многе породице остати без егзистенције.

“Сигурно ће се повећати миграција становништва. Цена некретнина ће бити у опадању. Бојим се да ће број оболелих, од разних врста болести, бити повећан. Једном речју наш град ће доживети судбину осталих рударских градова”, оценио је он.

Истог става је Марија Алимпић из удружења “Заштитимо Јадар и Рађевину”. Према њеним речима, отварање рудника би имало незамисливе последице не само по лознички и рађевски крај него по много шире подручја, јер су искуства из света су показала да се утицај рудника осећа и на 200 километара од самог рудника.

“Оно што посебно забрињава у нашем случају је да литијум-бор у овом облику у ком се налази код нас није пронађен нигде у свету нити је као такав екплоатисан, тако да за овај случај немамо одговарајући параметар. Оно што сигурно знамо је да је хемијски толико стабилан да ће за његову прераду бити потребна огромна количина воде и хемијских једињења попут стотина тона концентроване сумпорне киселине и флуороводничне киселине само на седмичном нивоу”, наводи Алемпијевић.

И док експерти позивају државу да поступи рационално и израду Студију о процени утицаја на животну средину, у центру Београда освануо је графит који врло добро сумира став јавности, и који ће вероватно и овога пута бити игнорисан – “Рио Тинто, марш са Дрине!”