Pročitaj mi članak

I Srbi izgubili na japanskoj berzi bitkoina

0

Bitkoin

Најпознатија криптовалута опоравља се после гашења сајта на ком је нестао виртуелни новац у вредности од скоро 400 милиона долара.

Највећа платформа за трговину биткоинима данас је само празна интернет страница. Јапанска берза „Мт. Гокс” угашена је, а људи који су јој поверили биткоине изгубили су скоро 400 милиона долара. Као да је нека пропала банка затворила своја врата, само што иза ове берзе не стоји влада која гарантује сигурност улога.

Вест је заплашила инвеститоре, па је вредност ове криптовалуте која је у једном тренутку крајем 2013. вредела 1.200 долара, пала на мање од 500. Тренутно се опоравља и иде према 600 долара.

Борис Прпић, оснивач домаће биткоин заједнице, знао је да је „Мт. Гокс” непоуздана компанија, јер се већ две година причало да је у великом минусу због губитка биткоина. Ипак, трговао је преко њега и изгубио пет биткоина, или око 3.000 долара. На губитку су, каже, још неки људи из Србије, али није чуо да је неко изгубио велике суме.

Прпићу је новац био на рачуну „Мт. Гокса”, јер је на тој берзи редовно куповао биткоине кад би им пала вредност и продавао кад скочи. На тај начин, како каже, лепо може да се заради. По његовим проценама, биткоин ће се опоравити:

– Већ се цена вратила на скоро 600 долара. Преживео је, и то говори о снази валуте.

Још нема информација зашто је берза затворена. „Мт. Гокс” није одговарао на медијске упите. Директор је званично само кратко саопштио да је берза затворена да би се заштитили корисници и да ће будно пратити ситуацију. Према једном документу који кружи интернетом, под називом „Нацрт стратегије за кризне ситуације”, за последње три године због грешке у систему коју су хакери искористили, изгубио је око 750.000 биткоина корисника у вредности од 367 милиона долара.

Биткоин, најпознатија и највреднија од неколико криптовалута, постоји само у виртуелном облику. Заснован је на алгоритму, а добија се у процесу „рударења” који обављају моћни и прилично скупи компјутери. Укупан број новчића ограничен је на 21 милион, па га често пореде са златом. До сада их је „ископано” 12,4 милиона.

Од 2009, када је настао постао је популаран међу залуђеницима за технологију и људима који не верују банкама и државама, пошто та валута омогућава куповину добара и услуга и размену новца без банака и посредника. Из истог разлога је цењен и међу криминалцима. Трансакција се одвија тако што се биткоини пребацују из једног у други дигитални новчаник преко интернета.

Нови ударац поверењу у биткоине указао је на ризике на које су критичари указивали. Пошто је нерегулисан и анониман, вероватно нема начина да власници сазнају ко их је узео и како да их поврате.

Представник јапанских финансијских власти рекао је за „Волстрит џорнал” да биткоин није права, већ алтернативна валута, попут злата и да зато берзе биткоина нису под њиховом надлежношћу. Међутим, како преноси Би-Би-Си, компанија је под истрагом у Јапану. Према Ројтерсовим изворима, истрагу је повео и ФБИ.

Амерички правници прокоментарисали су за тамошње медије да биткоин јесте „тера инкогнита” за регулаторни систем, али да нејасан регулаторни статус не значи да оштећени не могу да туже за превару пропалу берзу, регистровану од прошлог лета као финансијски сервис.

Процене су да овај случај неће уништити дигиталну валуту која је одавно постала глобална. У прилог томе говоре јучерашње најаве америчке фирме „Секонд маркет” да ће покренути регулисану берзу за размену криптовалута.

Према подацима америчког Конгреса, биткоин се користи и о њему се расправља у 40 држава. Попут Русије, неке земље су га забраниле, а друге одбијају да га регулишу. Американци њиме могу да купују ствари на неколико сајтова.

(Политика)