Прочитај ми чланак
Своје матичне компаније нису основали у Србији, већ у иностранству. Готово невероватно звучи податак да је Компанија „Хемслејд”, коју је 1991. године Мирослав Мишковић основао на Кипру, власник чак 119 предузећа.
Највећи број њих регистрован је у нашој земљи, како је „Политика” већ известила читаоце у децембру 2012. године, непосредно након хапшења Мирослава Мишковића.
Иако је пословање преко офшор зона доживело бум деведесетих година, када су се многи привредници упутили на Кипар, наше истраживање показује да је српски родоначелник пословања у пореским рајевима Милан Јанковић Цептер. Он је још далеке 1981. године са супругом Мадленом основао компанију „Мазара фајнанс”.
И то баш у Панами из које су ових дана процурела документа адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека” која клијентима широм света пружа услуге оснивања и вођења офшор компанија. У протеклих 35 година наши бизнисмени су инвестиционе заставице заболи у пореским рајевима широм света: од Британских Девичанских острва, преко Луксембурга, па до Кајманских острва.
Министарство финансија Србије објавило је листу од 51 правног система, које се сматрају офшор зонама, на којој се налази Панама, али и друге мање познате дестинације попут Острва Мен. (Оно се налази у Ирском мору, између Велике Британије и Ирске. Није део Уједињеног Краљевства али га заступа краљица Елизабета Друга.)
Зашто уопште крупни капиталисти у пореским уточиштима оснивају фирме? Једноставно – то је начин да плате мањи порез.
То једноставно може да се види на примеру „Делта холдинга”. Бивши председник Борис Тадић замерио је Мирославу Мишковићу што је порез од продаје Делта банке платио на Кипру. „Хемслејд”, као фирма са Кипра, ову трансакцију je тамо и обавио, па порез на капиталну добит није плаћен у Србији.
Касније, приликом продаје „Делта Максија”, продавац је била српска фирма, па је у Србији и плаћен порез. Такође, приликом последње трансакције – продаје „Делта ситија” порез на капиталну добит ће, такође, бити плаћен у нашој земљи, јер је оснивач компаније српска фирма „Делта рил естејт”.
Пословање преко офшор зона није спорно и незаконито. Међутим, проблем је у томе што је то један од начина да се прикрије власништво у некој фирми, што су овдашњи привредници обилато користили током процеса приватизације.
Такође, преко ових компанија може се извлачити добит у иностранство тако што се фактуришу фиктивне услуге са фирмом из офшор зоне и на тај начин смањи опорезована добит.
Премијер Србије Александар Вучић истакао је да ће порески органи у случају „Панамских докумената” испитати да ли је било утаје пореза, а они који су то учинили ће одговарати. „Ствар није тако једноставна као што се на први поглед чини”, рекао је председник владе јуче.
Према речима Саше Ранђеловића, доцента Економског факултета, пословање преко предузећа основаних у оваквим правним системима често омогућава стварним власницима већу флексибилност у располагању новцем, као и анонимност приликом куповине предузећа. Зато је ова пракса толико раширена. Ипак, то не значи да привредници који послују преко офшор рајева никакав порез не плаћају у Србији.
Адвокат Ненад Поповић, чији су клијенти многи овдашњи крупни капиталисти, на питање да ли је он српски „Мосак Фонсека” одговара одрично. Кроз смех каже да не постоји адвокат у Србији који се бави давањем таквих правних савета о оснивању и вођењу офшор компанија.
Ипак, објашњава да српски држављани који имају фирму у иностранству морају у Србији да плаћају порезе ако су њени порески резиденти, тачније уколико је центар њихових пословних и животних активности наша земља.
„Ако је нека особа власник фирме у иностранству приликом узимања дивиденде од те компаније, порез по одбитку дужан је да уплати у буџет Србије. Наравно, под условом да је привредник српски порески резидент.
Другачија је процедура када је реч о правним лицима, односно фирмама. Кипарска предузећа порез плаћају на Кипру. Неколико је разлога зашто овдашњи бизнисмени бирају пореске рајеве за оснивање предузећа. Први и основни је сигурност пословања, као и лакше пословање и добијање кредита“, објашњава Поповић.
Како шкољка фирме извлаче паре
Пореске уштеде најчешће се остварују тако што предузеће регистровано у офшор зони наплаћује од домаћег предузећа трошкове по основу пружања различитих услуга, и на тај начин се умањује опорезива добит повезаног предузећа у Србији, каже Саша Ранђеловић. Такве компаније обично не инвестирају у земље пореске рајеве.
Наш саговорник каже да у домаћем законодавству постоје одговарајући прописи којима се спречава утаја пореза и који прописује да исплатилац ове накнаде мора да докаже да му је услуга заиста и пружена, да би му се трошак исказан по том основу признао као одбитак од пореске основице. Међутим, примена ове одредбе у пракси је релативно неефикасна.
Јелена Попадић и Аница Телесковић / Политика
