Прочитај ми чланакПремијерка је погрешила. Није тачно да је укидањем Просторног плана посебне намене стављена тачка на истраживања литијума и бора. Истина је да поништавањем тог документа Rio Sava Eksplorejšn, ћерка фирма Рио Тинта, не може да рачуна на развој пројекта Јадар код Лознице, али судећи по реаговању правника, и то може за који месец да се промени.
Истина је и да Рио Сава више нема дозволе за истраживање тог подручја, али је пропуштено да се каже како им те дозволе нису потребне, јер су резерве руде на њиховом пољу већ оверене.
Истина је и да вероватно нико није тражио нове дозволе, али је премијерка пропустила да каже како их неке компаније већ имају, за литијум, бор и друге метале које истражују по Србији. А баш на поље одређено пројектом „Јадар“ наслања се област Јадар Север са још две локације у непосредној близини, за које истражна права има фирма Asena Investments, основана у јуну 2020. у домаћем власништву, али је у новембру прошле године продата заједно са дозволама аустралијском Volt Risorsizu.
Спекулише се да је промена власништва била планирана у старту и да је домаћа фирма била у почетку само параван којим је требало обезбедити дозволе , а да се не привуче превише пажње јавности, већ изиритираној плановима аустралијског Рио Тинта, пише Данас.
Бушотине на те три локације, на површини већој од 290 квадратних километара, очекују се од јесени ове године, таман после избора. Ако се нешто не промени. Асена је у марту прошле године добила и право на истраживање бакра, злата, сребра и пратеће асоцијације елемената на подручју Доње Мутнице код Параћина.
Руде литијума и борита истражују још канадска Euro Lithium Balkan, , која је у Србији основана 2015. а ради на пољима у околини Ваљева, као и аустралијска Балкан Истраживања која од 2016. отвара бушотине на неколико поља код Косјерића, Пожеге, Јагодине и Рековца.
Према подацима Министарства рударства и енергетике, тренутно геолошка истраживања у Србији врши укупно 65 домаћих и 21 страна компанија.
Актуелно је 175 истражних поља од чега 116 ради на истраживању металичних минералних сировина – злата, бакра, олова и цинка са пратећим елементима, као и бора и литијума.
Енергетским минералним сировинама баве се два истраживања, а 57 се бави неметаличним минералним сировинама, наводе у Министарству.
Јединствен списак дозвола за истраживање руда не постоји или није доступан, али је до оквирних података могуће доћи „пешке“, преко Географско информационог система (ГИС).
Из карте на којој су обележена истражна поља, видљиво је да се у Војводини углавном отварају бушотине у потрази за нафтом и природним гасом, а носиоци посла су НИС или Нафтагас.
Такође, домаћа предузећа углавном се баве истраживањем резерви пијаће и минералне воде или минерала из описа њиховог посла, на основу вишедеценијских дозвола.
Таква поља имају Магнохром, ЕПС и већина рудника, укључујући новог власника РТБ Бора, Сербиа Зијинг Мининг.
Ако се искључе фирме са дугогодишњим истражним и експлоатационим правима, остаје неких тридесетак нових компанија које су добиле дозволе за отварање бушотина у потрази за драгоценим металима, од сребра, злата и бакра, до литијума, бора, гвожђа, олова, цинка, молибдена…
Од тих фирми само је седам домаћих, а стране долазе са капиталом из Канаде, Аустралије, Велике Британије, САД, Кине као и Холандије, Малте или Британских Девичанских Острва. Занимљиво је да су у неколико случајева, кинески држављани на челу српског огранка фирме основане на оф шор дестинацијама.
На крају, на критике да је наше рудно богатство препуштено у руке странаца, премијерка одговара да садашња власт „није ни лук јела ни лук мирисала“ јер је Закон о рударству, изменама из 2006. године омогућио фирмама које на основу дозвола за истраживање овере рудне резерве, да добију и право на експлоатацију без јавног надметања.
Чињеница је, међутим, да бушотине све учесталије ничу у последњих десет година, а од трке за металима нису поштеђена ни заштићена подручја.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 26, 2022
