„Била би то прилично скупа и засад још неизводљива операција, јер не постоји терминал на Крку. О њему се прича више од 20 година. Југославија није имала новац, а ни Хрватска још нема финансијера који би у тај посао уложио 700 милиона евра, колико је помињано да би тај терминал коштао.“
Након што је Русија одустала од пројекта „Јужни ток“, поједини медији тврде да се Србија за снабдевање гасом окреће америчким везама.
Гас би у Србију могао да стиже преко Хрватске, преко острва Крк, кад се реализује градња терминала за течни гас, који би довозили катарски, алжирски и евентуално амерички танкери.
Гас из Сједињених Америчких Држава морао би да се преко океана у Европу до терминала допреми танкерима, одакле би гасоводом стигао до Србије.
„Била би то прилично скупа и засад још увек неизводљива операција, јер не постоји терминал на Крку. О њему се прича више од 20 година. Југославија није имала новац, а ни Хрватска још нема финансијера који би у тај посао уложио 700 милиона евра, колико је помињано да би тај терминал коштао. Капацитет би му био пет милијарди кубних метара гаса. Ако и буде изграђен, онда је потребно да се од њега изгради гасовод до Србије“, сматра Јелица Путниковић.
Александар Фролов, заменик директора Националног института за енергетику из Москве рекао је за Спутњик да ако се узме просечна аритметичка вредност годишње, испоставља се да течни гас не само да је скупљи од обичног, он је непредвидив, у смислу цене, али и поузданости испоруке.
Проблему изградње нове инфраструктуре и проблему скупог транспорта гаса из Америке преко океана треба додати још један камен спотицања. У Хрватској је еколошка свест на све вишем нивоу.
Она дели мишљење Александра Фролова да би и уз америчку финансијску помоћ гасовод за Хрватску био скуп пројекат. Питање је колико би Хрватска за тај мали капацитет, колико Србија троши гаса, уопште имала интерес да гради гасовод, додаје Јелица Путниковић.