Прочитај ми чланакДржава одговорност за рушење потпорног зида на Коридору 10 сваљује на пројектанте и извођаче. Без лиценце остају сви који су потписали измене пројеката
ГОРДИЈЕВ чвор одговорности за рушење потпорног зида на Коридору 10, у Грделици, још се није одмрсио. Надлежни су и у среду уверавали да им је први задатак и највећи приоритет безбедност пута и проналажање криваца. Сама слагалица догађаја који су довели до лоше утврђеног брда, међутим, још није сложена. Извесно је да држава добар део терета сваљује на пројектанте, јер је министарка грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја Зорана Михајловић у среду најавила да ће од Инжењерске коморе тражити одузимање лиценци свима који су потписивали измене пројекта од 2010. до сада. А измена је било – 11.
фото: Танјуг/Зоран Жестић
Ко је све крив за лоше урађен посао истражује Безбедоносно-информативна агенција. Она, иначе, проверава и све друге велике инфраструктурне објекте. Министарство, с друге стране, очекује да ће највећи део накнадних трошкова сносити извођач радова „Азви“, кога, такође, сматрају одговорним. Ипак, наручилац толиких измена пројекта, потврдила је у среду министарка Михајловић, били су – „Коридори Србије“.
– Део одговорности пада и на извођача, али извођач није једини одговоран – рекла је у среду Зорана Михајловић. – Постоје разни интереси и сумњала ја или не, и пре и сада сам тражила да се укључи БИА у истрагу и испита тај случај. Биће и других пројеката за које ћу то тражити. Биће преиспитан сваки папир. Од Инжењерске коморе ћемо тражити да свим инжењерима који су од 2010. до 2018. ставили потписе на пројекте косине која је пала у Грделици, као и свима који су одобрили 11 ревизија на пројекту, одузму лиценце. То ћемо урадити, пре свега, да бисмо заштитили добре од лоших инжењера. Сви сада очекују да неком скидамо главу, то бих можда највише и ја волела, али причамо о пројекту из 2010. и мора сваки папир да се прегледа. Имаћемо и одговоре и завршен Коридор 10.
Министарство грађевинарства је дозволу за ову деоницу издало 2010. године и никад више није информисано о промени пројекта. Када се прошле године обрушила косина пред тунелом „Предејане“, Министарство је тражило проверу свих 100 косина дуж Коридора 10. Стручњаци су издвојили 20 најризичнијих, а међу њима је била и ова управо срушена. Држава је платила нови пројекат који предвиђа галерију уместо косине.
Прочитајте још – Зид пао, кривца крију, а држава плаћа 7 милиона
У Инжењерској комори Србије, од које ће Министарство тражити одузимање лиценци одговорним пројектантима, упозоравају да је последњи инцидент опомена стручњацима и онима који одлучују о капиталним инвестицијама.
– Нажалост, сведоци смо да се у примени Закона о јавним набавкама као преовлађујући критеријум код избора пројектаната и извођача радова, узимају минималне цене – упозорава Латинка Обрадовић, потпредседник УО Инжењерске коморе. – Због примене тог критеријума, као последица најчешће се добије слаб квалитет пројеката и изведених радова. По истом принципу, у циљу уштеде, приликом израде просторног плана и експропријације земљишта, најчешће се узима што мања ширина заштитног појаса поред ауто-пута. Због тога приликом израде косине, њен нагиб је већи од технички савладивог, па при пројектовању и каснијем извођењу, настају овакви проблеми.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 23, 2018
У Инжењерској комори се надају да су сви ангажовани за израду пројектне документације, они који изводе радове и врше стручни надзор, поседују лиценце које издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
ОНИ НЕ ОДГОВАРАЈУ
ПОКУШАЛИ смо у среду да чујемо коментар и од компаније „Азвир“, извођача радова. Спекулише се да су они, уз препројектовање и сагласност инвеститора, предложили јефтиније решавање одвода воде. А накупљена вода је највероватније кумовала рушењу потпоре.
У „Азвиру“ су нам, међутим, одговорили да не можемо да разговарамо ни са ким јер „нико не даје никакве информације“.
НЕМАЧКА ПРАКСА
ДА би се овакви и слични инциденти убудуће избегли, неопходно је применити немачки принцип односно праксу која се састоји у темељном планирању, значи озбиљна студија изводљивости, просторни план са ширим појасом експропријације земљишта, детаљна геотехничка истраживања – додаје Латинка Обрадовић. – Неопходан је избор најквалитетнијег пројектног решења, а онда по добијању дозволе за изградњу, пројекат се завршава у брзом и ефикасном извођењу уз строги стручни надзор.
