Pročitaj mi članakFiskalni savet je ocenio da nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu, sa projekcijom za 2021. i 2022. godinu, ne predvidja da se povećaju investicije javnih preduzeća koja su pod kontrolom države, a pre svega u Elektroprivredi Srbije (EPS), gde pada proizvodnja i zbog čega se smanjuje privredni rast zemlje.
„Због вишегодишњег недовољног инвестирања пала је производња електричне енергије у термоелектранама ЕПС-а, па је неопходно да та компанија знатно повећа улагања у производне капацитете и заштиту животне средине“, навео је Фискални савет у Мишљењу о тој стратегији.
Фото ПР ЕПС
Та компанија би, како је наведено, требало у наредних шест година да произведе додатних 5.000 гигават-сати електричне енергије или 15 одсто садашње производње.
Инвестиције су, према речима председника Фискалног савета Павла Петровића, неопходне због замене застарелих постројења, предвидјених за гашење до краја 2023. године.
Он је оценио да би ЕПС до краја 2025. године морао да инвестира најмање три милијаде евра у изградњу нових и рехабилитацију постојећих електрана и у смањење губитака током преноса енергије.
„ЕПС мора да инвестира најмање 800 милиона евра у заштиту животне средине јер је највећи загадјивач у Србији и медју највећим у Европи“, наводи Фискални савет у оцени стратегије Владе Србије.
Та инвестиција би морала да се заврши до краја 2025. године, како би испунио националне и европске прописе у области заштите животне средине, па је неопходна изградња постројења за одсумпоравање, система за управлајњем отпадом и постројења за третман отпадних вода.
Додаје се да су „термоелектране на угаљ у Србији доспеле у сам врх термоектрана које највише загадјују ваздух у Европи.
„У 2016. години у Европи је сумпор-диоксид највише емитовала термоелектрана Костолац Б (Србија), на другом месту је Угљеник (БиХ), на трећем термоелектрана „Никола Телса“ А у Обреновцу (Србија), затим Какањ (БиХ), па Костолац А (Србија), а на шестом месту је термоелектрана „Никола Тесла“ Б у Обреновцу (Србија)“, наведено је у анализи нацрта стратегије.
Српске термоелектране нису на добром гласу ни када је реч о емисији прашкастих материја, па је према подацима из 2016. године, на првом месту била електрана Косово Б (Србија), на трећем месту је Колубара А, затим термоелектрана „Никола Тесла“ А.
Према оцени Фискалног савета та компанија је сада једва профитабилна, а да би финансирала толике инвестиције мора да спроведе реформе и смањи, пре свега трошкове за плате јер су просечне превисоке и ослободи се вишка запослених, побољша наплату испоручене струје и смањи техничке губитке приликом преноса енергије.
Неопходно је, како се истиче и да се смање или потпуно укину уплате у буџет у који је од 2015. године уплаћено 250 милиона евра, уместо да је тај новац усмерен у инвестиције.
Када се, како је навео Фискални савет, реше унутрашње нерационалности треба повећати цену струје.
Петровић је у оцени стратегије навео да „реформски кораци који се предузимају од 2014. године у тој компанији, а медју којима су попис имовине, смањење броја запослених без систематизације, што је повећало, а не смањило трошкове и неки кораци ка својинској трансформацији, не одговарају величини пробелема“.
Једини суштински заокрет је, како је навео Фискални савет, што струју сада плаћају Железнице Србије, РТБ Бор, Железара Смедерево и Галеника, али да „то није заслуга реформе ЕПС-а“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 5, 2019
