Прочитај ми чланак

МУТНА ПОСЛА: Фирма милијардер, а ништа не ради

0

06 (1)

Једна фирма у Србији има капитал већи од целог НИС-а, а нема ни динар промета. „ТС-империјал клиринг хаус“, из Београда, основан је 2010. године, са капиталом који се мери златом и дијамантима у укупној вредности од 1,5 милијарди евра! Иако нема ниједног запосленог, нити пару промета, ова фирма – „спавач“ стала је „раме уз раме“ са српским компанијама које имају највећи капитал у земљи.

Већински власник „ТС-империјала“, са 80 одсто, је кипарска фирма „Тс-тристар империјал интернационал кредит инситут“, а остатак је у власништву Љиљане Татић. Ову српску фирму по капиталу су претекла само три државна предузећа: „Путеви Србије“, са 346,3 милијарде динара, ЕПС са 273 милијарде и Железнице Србије са 204 милијарде динара капитала. Нафтна индустрија Србије, по капиталу је већ испод „ТС-империјала“ са седам милијарди динара мање, као и око 100.000 свих осталих предузећа у нашој земљи.

– „ТС-империјал клиринг хаус“ је четврто место заузела по висини оснивачког капитала, а притом нема ниједног запосленог, нити остварује приходе – рекла је Ружица Стаменковић, регистратор у Регистру финансијских извештаја и бонитета АПР. – По нашим сазнањима, бави се финансијским услугама.

ЗЛАТО И ДИЈАМАНТИ

Фирма „ТС-империјал“ регистрована је у априлу 2010. године. Кипарска фирма је постала сувласник са 80 одсто тек у фебруару прошле године, уместо првобитних власника: двоје америчких, једне кипарске и једне српске држављанке, који су сви на име неновчане имовине унели – злато и дијаманте. Тако бар стоји у званичним папирима, али нигде нема докумената ко је проценио тај неновчани улог и да ли је уопште унет у земљу.

Иако постоји од 2010. године, завршни рачуни „ТС-империјал клиринг хаус“ не бележе промет. Како „Новости“ сазнају, преко њихових рачуна, било је забележено само 5.000 евра промета током 2011. године и то по основу службених путовања. Нема ни обавезу извештавања по основу страних директних инвестиција, јер има третман субјекта са посебном наменом, који до сада није имао пословних трансакција са иностранством преко својих рачуна, тако да није могао бити третиран као страни улагач.

Познаваоци тржишта истичу да оснивачки капитал не мора нужно да значи „злато и дијаманте“ у полугама и сефовима.

– Могуће је да се као оснивачки капитал воде неки патенти, права на коришћење рудних богатстава или томе слично – објашњава за „Новости“ финансијски аналитичар, који није желео детаљније да коментарише предмет са којим није упознат.

Остаје нејасно и који је економски разлог постојања оваквог предузећа, јер због недостатка промета, очигледно да није реч о фантомској фирми која служи за прање новца.

НА ЊИХОВОЈ АДРЕСИ САЛОН ЛЕПОТЕ

У згради у Браничевској 9, која је уписана као адреса фирме „ТС-империјал клиринг хаус“, налази се само стан на име Љиљане Татић који, како смо сазнали, власница већ две године изнајмљује једном козметичком салону. Иначе, на овој адреси званично су регистровани само сервис за хемијско чишћење и туристичка агенција. Траг до Љиљане Татић једино постоји на поштанском сандучету, где пише њено име.

Према извештају АПР, НИС, „Фијат“, Електропривреда Србије и „Телеком Србија“ су у прошлој години остварили највеће приходе, док је убедљиво највећи губиташ поново „Србијагас“. Највеће изненађење међу најуспешнијим предузећима је компанија „Фијат аутомобили Србија“ (ФАС), која је са 14. места у 2012. лане доспела на друго место са четири пута увећаним приходима.

Железнице Србије, „Србијагас“ и ЕПС су годинама највећи губиташи у збирним губицима.

– Губици „Србијагаса“ расту 40 одсто годишње, а следе их Железнице Србије које су лане увећале губитке четири пута – казала је Стаменковићева.

– Иза њих је и Српска фабрика стакла Параћин, која је више десетина пута увећала губитке, као и ХИП „Петрохемија“, која је већ три године међу првих пет губиташа.

„ФИЈАТ“

НИС смањује просечан број својих стално запослених, због увођења савремених процеса, казала је Стаменковићева.

– На другој страни, „Фијат“ има повећан број запослених у 2013. што је резултат уговора о подстицајима са државом из године у годину.

(Вечерње новости)