Прочитај ми чланак
Хелсинки и Хаг променили мишљење о бриселском договору за помоћ урушеним банкама Шпаније и Италије.
Европска слога о новом рецепту за спашавање урушеног банкарског сектора Шпаније И Италије, договореном крајем прошле седмице у Бриселу, кратко је трајала. Три дана након што су на самиту прошлог петка лидери ЕУ гласали за директну помоћ спасилачких фондова Европе ослабљеним банкама Шпаније о Италије, две од четири чланице еврозоне за врхунским кредитним рејтингом – Финска и Холандија – већ су промениле мишљење.
Хелсинки ће блокирати одлуку да се Европски стабилизациони механизам (ЕСМ) уместо са државама као партнерима упусти у директну трговину са ослабљеним банкама јер похлепа банака је створила финансиску кризу у тим државама, а не саме државе.
И Марк Руте, премијер техничке владе Холандије, упозорио је државни парламент у Хагу да договор из Брисела има мале шансе да буде спроведен.
„Најавом противљења Финске и Холандије могућност да фонд ЕСМ делује на секундарном тржишту хартија од вредности већ је блокирана”, наводи се у извештају предоченом финском парламенту, који преноси „ЕУ обзервер”.
Након јавног отпора Финске и Холандије тек договореном рецепту за помоћ шпанским и италијанским банкама, даљи ток рвања еврозоне са дужничком кризом поново је неизвестан.
Иако Финска и Холандија доприносе тек 7,5 одсто новца у касу ЕСМ, одвојене најаве Хелсинкија и Хага да неће ратификовати постигнути спасилачки споразум обориле су јуче вредност евра, али и вредност немачких дугорочних државних обвезница.
И ако се бриселска администрација званично још противи да примени исландски рецепт за спашавање Европе од економског краха (прогласити банкрот великих банака или их преузети у државно власништво, а онда избрисати све камате на камате са којима су банке оптеречивале своје дужнике) у најбогатијим државама ЕУ све више преовлађује противљење да се дају паре онима који су због своје похлепе и довели до кризе. Који ће сценарио на крају превагнути показаће већ сада наредне недеље, више не године!
