ЕПС онлајн наплату рачуна предао фирми блиској СНС-у, иза које стоји бизнисмен…

15:11 04.11.2023.

Од недавно, нова услуга “Увид у рачун” коју је на свом сајту објавио ЕПС, потрошачима нуди електронско преузимање и плаћање рачуна. Међутим, оно што ова државна компанија није објавила је, да ће грађани плаћати провизију која ће ићи компанији Алта Паy, блиској СНС власти. Власник ове фирме је Давор Мацура, у јавности познат по куповини ИМТ-а и као власник Алта банке Београд.

Све оне који су ових дана плаћали рачун за струју онлине, изненадила је чињеница да на трансакцију морају да плате провизију од 20 и нешто динара. У спецификацији наплате назначено је да та провизија иде приватној фирми Алата Паy. Овакву поруку добио је и наш читалац када је плаћао рачун за струју Електропривреди Србије.

“Изненадило ме када сам видео ту информацију, јер до сада никада нисам платио провизију”, објашњава наш читалац.

Суштина целе приче је да је та информација у јавности прошла незапажено, односно да је практично сакривена.

ЕПС се није похвалио овим стратешким партнесртвом, већ чини се да је урадио баш супротно.

И док је ЕПС “сакрио” коме је поверен посао за електронско плаћање рачуна, Алта Паy се на својој интернет презентацији “похвалио” новим стратешким партнерством.

Они су за сарадњу са највећом компанијом у Србији написали “узбудљиве вести долазе из света дигиталног пословања и енергетике”.

Нема сумње да је за ову компанију у власништву Давора Мацуре, који је за време СНС власти, од власника мењачнице постао успешан бизнисмен и милионер, сарадња са ЕПС-ом значајна референца у портфолију, те не чуди што су се и јавно похвалили стратешким партнерством.

Међутим, осим те објаве, начин на који је дошло до сарадње остао је нејасан.

ЕПС је на свом сајту дао кратку информацју да је за домаћинства и мале потрошаче омогућио приступ новом јединственом порталу за преузиимање е-рачуна и електронско плаћање “Увид у рачун”, као и да сви досадашњи регионални портали за ову услугу, престају да важе.

Нису међутим написали да ће од ове стратешке сарадње, дебелу корист имати управо фирма Давора Мацуре, а грађани додатни трошак.

Да ли је било тендера?

На Порталу јавних набавки не постоји јавно објављен документ о избору овог стратешког партнера, што указује на то да ЕПС није расписао тендер. Из тог разлога не знамо ни детаље овог заједничког посла, односно колико и шта плаћа ЕПС.

Одговоре на сва ова питања тражили смо од Електропроивреде Србије. До објављивања овог текста их међутим нисмо добили.

Ново стратешко партнерство непознато синдикату ЕПС-а

Главни повереник Синдиката “Независност ЕПС ТЕНТ” Драгослав Љубичић помно прати сва дешавања у овом државном предузећу.

Он за Нова.рс каже да за сарадњу ЕПС-а и Алта Паy-а “први пут чује”.

“Заиста немам сазнања о тој пословној сарањи ЕПС-а и Алта Паy групе, али ме не зачуђује, с обзиром на образац понашања који актуелна власт примењује у свим јавним предзећима или предузећима где је власник држава. Све се ради по обрасцу да се на сваки могући начин користе варијанте, да се државна добра и државна средства извлаче у корист људи блиских власти и да та средства полако постају приватна средства људи који врше власт”, рекао је Љубичић за Нова.рс.

Ко је Давор Мацура?

Име Давора Мацуре у јавности је почело да се појављује за време СНС власти, а углавном се везивало за откуп ненаплативих потраживања од банака, односно за куповину државне имовине.

Захваљући спрези с влашћу, Мацура је од власника мењачнице, за кратко време постао човек који обрће милионе евра.

Тако је овај, готово анонимни бизнисмен крајем 2021. године за око 70,6 милиона евра купио пословни комплекс ИМТ-а (Индустрија машина и трактора) на Новом Београду.

Војвођански истраживачко-аналитички ценатр (VOICE) детаљно је пратио приватизацију ИМТ-а и те 2021. године у свом тексту “Губиташ купио имовину ИМТ-а за 70 милиона евра, новац позајмио од АИК банке”, објавио да је Давор Мацура “власник или директор у девет правних лица”, међу којима је Алта Паy група, односно Алта Банка Београд, као и АБЛ Солвент, фирма која је купила ИМТ.

Мацура је некретнине ИМТ купио из стечајне масе, а након што је актуелна власт укинула плаћање коверзије, он је добио бесплатно и милионски вредно земљиште бивше фабрике. Без новца је остала и држава Србија.

Како је Нова израчунала, квадрат земљишта у тој зони износи 71.957 динара. Када то помножимо са тачном површином (35 хектара, 79 ари и 93 квадрата), испада да би конверзија коштала око 260 милиона евра. За толико је оштећен буџет Србије.