Прочитај ми чланак
Непосредно пред Други светски рат, а на врхунцу сопствене економске моћи, три доминантне велепоседничке породице у Војводини – Дунђерски, Котек и Фернбах – о чијем богаству легенде још трају, заједно су поседовале око 11.200 хектара плодне земље, прва 4.900, друга 3.800 и трећа 2.500. Све то, међутим, није ни половина онога што данас имају рецимо „МК Група“ Миодрага Костића или „Делта“ Мирослава Мишковића.
Штавише, у српском делу Паноније има још прилично оних који су, по броју хектара, чувене предратне велепоседнике или претекли или им се приближили, па све то отвара питање чија је, заправо, данас српска житница? По последњим статистичким подацима она, иначе, има 1,6 милиона хектара обрадиве земље. Процењује се да је од тога 1,17 милиона у приватној, око 300.000 у државној и, најзад, око 130.000 хектара у друштвеној и задружној својини.
– Земља у Војводини је паорска, државна и тајкунска – каже, за „Новости“ агроекономиста проф. др Миладин Шеварлић.
– С тим што ову последњу категорију треба поделити у два дела: домаће и стране тајкуне. Први су, истина, јачи, али ни оно што имају ови други није занемарљиво, напротив.
По последњем попису, у Војводини је евидентирано нешто више од 146.000 власника обрадиве земље. Иако чак 83 одсто поседује мање од десет хектара, у последњих десет година је, ипак, забележено укрупњавање поседа.
– Иако чине тек 0,9 одсто од укупног броја власника, 1.285 Војвођана тако поседује готово 210.000 хектара коришћене земље. Просечна величина њихових газдинстава је, иначе, 163 хектара – илуструје Шеварлић тај тренд.
Уз то, наводи наш саговорник, још њих 71 има поседе од 300 до 500, а 25 од 500 до 1.000 хектара. Сви они су, међутим, далеко иза војвођанске „велике четворке“ која, укупно, обрађује око 100.000 хектара, што сопственог земљишта добијеног куповином некада моћних комбината, што државне земље коју су, у закуп, добили у приватизационом „пакету“ или је закупили доцније.
Реч је о Миодрагу Костићу, чији највећи појединачни „пазар“ је била инђијска „Агроунија“ (око 8.500 ха), Мирославу Мишковићу који је, у Старој Пазови, купио „Напредак“ (7.100 ха), а у Апатину „Јединство“ (6.820 ха), Ђорђију Ницовићу који је приватизовао некада чувени ПИК „Бечеј“ (око 11.600 ха) и, најзад, Петру Матијевићу чија највећа појединачна куповина је бајмочка „Равница“ (5.000 ха). То, дабоме, нису једина газдинства која су они у последњој деценији купили заокружујући своје и за европске прилике велике поседе, напротив.
А колико је, укупно, земље у том периоду приватизовано и по којој цени, нико, заправо сасвим прецизно не зна.
– Својевремено ме је, на мој захтев, примио директор АПР Мирко Цветковић, али из оног што ми је тада предочено није било могуће утврдити ни обим приватизације земљишта, ни цене по којима је она извршена – каже Шеварлић.
У сваком случају, реч је о више стотина хиљада хектара, а према Шеварлићевој процени просечна цена по хектару није била већа од 500 евра. Секретар одбора за пољопривреду ПКВ Ђорђе Бугарин који српски модел приватизације обрадиве земље означава као „осмишљену пљачку уз помоћ државе“ мисли да је цена била и мања.
– Просек по хектару од 500 евра постигнут је само у комбинатима који су имали знатне прерађивачке и смештајне капацитете, пошто је вредност оног што је продавано процењивано укупно, без посебног издвајања обрадиве земље – објашњава он.
Било како било, цена хектара земље у Војводини данас достиже и 15.000 евра (!), па није тешко израчунати колико су нови власници зарадили само на разлици која је, у међувремену, настала.
Што се, пак, тиче отприлике 300.000 хектара државне земље она се, уз праву јагму, издаје у закуп. Посебна категорија је преосталих 130.000 хектара који се, у оквирном односу пола-пола, воде као задружни и друштвени. У друштвеном власништву је, још увек, земља раније приватизованих комбината у којима је, због лошег газдовања, приватизација раскинута или су, попут већ помињаног ПИК „Бечеј“, отишли у стечај.
– Што се радника тиче, начин приватизације наше пољопривреде би могао да се назове законски осмишљеним злочиначким подухватом – каже, огорчено, за наш лист Александар Пешић, председник УГС „Независност“ у некадашњем не само бечејском гиганту.
– Наши дугови износе чак 80 милиона евра, од чега друга Ницовићева предузећа потражују 20 милиона!
ИРЦИ ВЕЋЕ ГАЗДЕ ОД ТОДОРИЋА
Прекупљујући их од домаћих предузећа која су их раније приватизовала, у посед пољопривредних газдинстава, а тиме и обрадиве земље у Војводини, дошло је и више страних компанија. Према засада расположивим подацима, оне укупно поседују близу 22.000 хектара. Највише, око 10.500 хектара, махом у Српском Милетићу, Бачком Брестовцу и Фекетићу, има ирски „Балтик проперти инвестменс“, а ту су и два највећа хрватска тајкуна, Ивица Тодорић и Марко Пипунић. Тодорићев „Агрокор“, углавном у околини Зрењанина, где је купио уљару „Дијамант“, има око 6.000, а Пипунићева „Жито група“ из Осијека, у Раткову, надомак Оџака, нешто више од 2.000 хектара.
(Новости)
