Прочитај ми чланак
Укупан јавни дуг Србије повећан је у 2015. за више од две милијарде евра на 25,2 милијарде. Тај тренд се наставља, а ако се хитно не заустави Србија би могла да буде увучена у вртлог дужничке кризе.
Заједничка публикација више немачких црквених организација које се баве судбином земаља у развоју и које се залажу за опраштање дугова презадуженим земљама, у извештају који је објављен у четвртак (14.4.) у Берлину, доноси неколико табела из којих се види тенденција презадужености (линкови на дну текста).
Подаци се односе на године 2010-2014. У извештају се наводи да је ситуација посебно драматична у земљама које су и пре тог периода показивале тенденцију презадужености. У Европи и Заједници независних држава наведене су Хрватска, Кипар, Србија, Украјина, Албанија, Јерменија и Казахстан. Те државе су у светском друштву земаља на ивици презадужености, као што су рецимо, Гамбија, Гана, Доминиканска република, Пакистан и Либан.
Србија и дужничко ропство
Укупан јавни дуг Србије повећан је у 2015. за више од две милијарде евра на 25,2 милијарде, што је 77 одсто бруто домаћег производа (БДП). Да подсетимо, 2014. је дуг износио нешто више од 72 одсто БДП-а. Шта нам кажу те бројке? Да је берлински Извештај испоставио тачну дијагнозу – тренд се наставља и ако се хитно не заустави Србија би могла бити увучена у вртлог дужничке кризе. Последице се могу проучавати на примеру Грчке. Додатну потешкоћу чини исти тренд у неким земљама окружења, као што су Хрватска или Албанија.
Доктор Бернд Борнхорст, руководилац одељења „Политика и глобална питања будућности“ немачке католичке хуманитарно-развојне организације „Мисереор“ каже: „Пад цена сировина, економска стагнација те политика ниских камата додатно подстичу задуживање држава у развоју, као и држава убрзаног развоја, па би то могло многе од њих да убрзо увуче у дужничку кризу“.
Како из дужничког ропства?
Организације које су објавиле тај Извештај наглашавају да би превентивно требало променити систем регулисања дугова, уводећи транспарентни и фер поступак посредовања између поверилаца и дужника, у којем посредници гарантовано не би заступали партикуларне интересе.
У извештају се упозорава да је укупна задуженост земаља у развоју и земаља убрзаног развоја четвороструко већа од укупне помоћи у развоју.
Пола света на ивици презадужености
Јирген Кајзер је у свом прилогу унутар Извештаја објаснио да су назнаке дужничке кризе установљене у чак 108 земаља света. Зимбабве, Судан, Еритреја и Гренада су фактички већ платежно неспособне државе. Кајзер објашњава: „Проблем настаје, када укупни дугови државе или њене економије више нису у сразмери са економском снагом дужника. Или када се кредити потроше на конзум, а не на инвестиције, или их чак неодговорне владе и предузетници стрпају себи у џеп“. Он додаје да је комбинација пада цена енергената и изненадног подизања камата то што би довело до ескалације дужничке кризе као осамдесетих година прошлог века.
Презадуженост гуши развој
Финансијски експерт „Мисереора“ Клаус Шилдер упозорава да је презадуженост основна препрека одрживом развоју: „Обавезе враћања дугова тешко оптерећују државни буџет, тако да једва има маневарског простора да се улаже у, рецимо, здравствене и образовне програме“.
Председавајући Савету Евангеличке цркве Немачке Хајнрих Бедфорд-Штром, као и председавајући немачке бискупске конференције, кардинал Рајнхард Маркс су у заједничкој изјави нагласили: „Тако важни задаци као што су сузбијање узрока избегличких таласа, заштита климе, борба против тероризма, мир на Блиском истоку, изградња фер трговине и међународног финансијског система, могу се само заједнички обавити“. Њих двојица су апеловали на све политичке партије да „ангажовано уграде критерије глобалне правде у процесе политичког одлучивања“.
Апел у име глобалне правде
Објављивање Извештаја подешено је тако да главне налазе чују функционери Међународног монетарног фонда и Светске банке који се у петак (15.4.) окупљају на годишњем заседању, али и политичари на септембарском самиту 20 индустријских земаља и земаља убрзаног развоја у Кини.
Додуше, Уједињене нације су септембра прошле године усвојиле једну резолуцију са основним принципима преговарања о репрограмирању дугова. Питање је када ће ти принципи заиста бити и примењен.
Извор: dw.com
