Прочитај ми чланакИако се стекао утисак да је постизањем нагодбе са повериоцима стављена тачка на кризу Агрокора, то би у ствари могао да буде само први корак. Да ли та криза за Агрокорове фирме у Србији у ствари тек почиње?
С чиме почети него с драгуљем у круни – драгуљем који је Ивицу Тодорића на крају коштао свега. Реч је о највећој Агрокоровој фирми зван Хрватске – словеначком Меркатору? Иако словеначки суд није признао тзв. Леx Агрокор који је донет у Хрватској, Сбербанк је одустала од покушаја наплате својих дугова пленидбом деоница Меркатора, па је та компанија и даље у саставу Агрокора и заједно са свиме осталим прећи ће у руке нових власника кад нагодба буде потврђена.
У међувремену је у петак (24.8.) као пуцањ одјекнуо захтев специјалног повереника у Агрокору Фабриса Перушка упућен управи и Надзорном одбору Меркатора да смене Дражена Коцијана, тренутног члана Управе тог предузећа, а бившег шефа „Тиска“ (ланац киоска за продају штампе, прим ур.) због „сумњи у неправилности и незаконитост у раду“. Чека се да се огласи Управа и буде донета одлука о смени.
Меркатор ће тек крајем овог месеца да објави податке о пословању за првих шест месеци ове године, али, према речима портпарола компаније Изтока Вердника, пословање је добро, а ако је судити по почетку године, Меркатор групи заиста иде боље него пре.
У прва три месеца ове године компанија је наиме повећала профитабилност, па је тако забележила нето добит од 1,9 милиона евра, за разлику од прошлогодишњег првог тромесечја када је забележен губитак. Повећана је и тзв. ЕБИТДА (добит пре одбијања камата, пореза и амортизације) и она износи 25,8 милиона евра.
Меркатор је финансијски потпуно одвојен од Агрокора, јер још увек отплаћује сопствене дугове у износу од готово 800 милиона евра, а процес смањења задужености тече – тврде у компанији – према плану. Меркатор се тако решава великих некретнина, у Београду је раније ове године продао велики трговачки центар, а прошлог месеца и једно земљиште. Успешно се вратио на тржиште Босне и Херцеговине, где је преузео натраг продавнице које је Тодорић, форсирајући сопствени бренд, претворио у Конзуме. Одлука принудне управе Агрокора да врати Меркатор на тржиште БиХ је, како је за ДW рекао портпарол Меркатора Вердник, била добра.
Конзуму не цветају руже
И док су вести о пословању Меркатора у БиХ добре, Конзуму у тој земљи и даље не цветају руже. Фирма и даље послује испод плана који је ионако предвиђао негативно пословање, односно губитак. Пад броја купаца и пад прихода у првих шест месеци ове године довео је до негативне ЕБИТДА од 9,5 милиона куна – планирани минус био је 5,6 милиона. Много су бољи Сарајевски Кисељак и Ледо Читлук, који, баш као и Јамница и Ледо у Хрватској, премашују планове и планирану добит (мада не толико колико компаније у самој Хрватској).
ДУГОВИ НАРОДА СРБИЈЕ никад већи у новијој српској историји! https://t.co/B8UnNhNEg0
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 27, 2018
Иначе, управо ове недеље ће се принудни управник за Агрокор Фабрис Перушко у Сарајеву састати с представницима тамошњих власти које су врло оштро реаговале на почетку кризе 2017. године, када је дошло до неплаћања и тамошњим добављачима. Отада се ситуација што се тога тиче нормализовала. На упит ДW да прокоментаришу нагодбу поверилаца и актуелну ситуацију, из кабинета министра спољне трговине БиХ Мирка Шаровића нису одговорили, образлажући то тиме да чекају сусрет с Перушком.
По питању Агрокора медијски су највише иступали представници власти у Србији, јер директорима компанија у тој земљи то није било дозвољено, каже за ДW Марица Вуковић, уредница економске редакције у агенцији Бета. Тако је у јавности углавном иступао министар трговине Расим Љајић, а власт је нагодбу дочекала с олакшањем, оцењује Вуковићева. Медији су то, како додаје, слабије пропратили јер се она није директно односила на фирме у Србији.
Огласи и уређивачка политика
Колегиница Аница Телесковић из листа Политика заједљиво оцењује да тема Агрокор у многим медијима никад није ни заживела, нарочито у оним медијима „у којима су могли да се нађу огласи Меркатора, Роде, Дијаманта, Фрикома, Мг Мивеле…“ Телесковићева каже да је пажљиво пратила кризу система у којем у Србији ради 11.000 људи, и од чијих продавница зависе хиљаде запослених и у око 600 добављача из Србије, а за које би немогућност да наплате своју робу значила пропаст.
„Када је о пословним резултатима компанија у Србији реч, Фриком и Дијамант погоршали су своје пословне резултате, упркос уверавањима српских званичника да се најздравији део Агрокора налази у Србији и да се дужничка криза тог хрватског концерна неће одразити на компаније које послују у нашој земљи“, каже Аница Телесковић. Наиме, према подацима из финансијских извештаја за 2017. годину, Дијамант је на крају прошле године остварио нето губитак од готово два милиона евра, док је годину раније та компанија имала добит од 5,8 милиона евра. Губицима компаније сасвим сигурно је допринела и прошлогодишња суша која је погодила Србију и одразила се на производњу уља, напомиње новинарка Политике.
Ако други и одустану, Тодорић неће?
Према извештајима принудне управе који обухватају и Фриком и Дијамант као неке од највреднијих Агрокорових компанија (вредне 87, односно 164 милиона евра), Дијамант је у првих шест месеци подбацио у односу на план, али је ипак у плусу и има ЕБИТДА од готово два милиона евра. Фриком је, пак, у првих шест месеци надмашио планове и остварио добит пре опорезивања од готово 17 милиона евра, а и прошлу 2017. годину завршио је у плусу од 1,9 милиона евра.
Телесковићева, међутим, упозорава да је то „скоро седам пута гори резултат од оног који је остварен на крају претходне године када је та индустрија смрзнуте хране имала нето добит од 1,52 милијарде динара (12,8 милиона евра, прим.аут).“ Обе компаније су, како се види из њихових финансијских извјештаја, смањивале број запослених, свака за седамдесетак. Извештај Меркатора С у оквиру којег послују Рода и Идеа још није објављен, али та компанија продаје некретнине да би стабилизовала пословање, а 2016. године је била у минусу. Вуковић из Бете зато оцењује да је неизвесно шта ће бити с том компанијом, док за Фриком и Дијамант напомиње да имају сигурнију будућност јер имају препознатљиву робу и тржиште.
Аница Телесковић ипак наводи и позитиван пример Мг мивеле која је из минуса од око 330.000 евра у 2017. години стигла на позитивних 700.000 евра и чак повећала број радника.
„Иако се стекао утисак да је постизањем нагодбе стављена тачка на кризу Агрокора, ја мислим да је то само први корак. Када је о Србији реч, требало би очекивати да банке које уђу у власничку структуру ангажују професионални менаџмент или да дође до евентуалне промене власништва. А када је о судским споровима реч, криза Агрокора тек почиње. Јер чак и да сви повериоци повуку своје тужбе (Сбербанк је то у регионуучинио, у Србији још није банка Интеса, прим.аут), Ивица Тодорић то неће учинити“, упозорава на крају Аница Телесковић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
