Прочитај ми чланакПроширење складишта "Банатски Двор" на најмање 750 милиона кубика и изградња гасовода из Бугарске преко Србије ка Мађарској приоритети су на којима радимо, поручио министар Антић.
Да је Србија све ближа споразуму да један крак „Турског тока“ из Бугарске иде преко Србије према Мађарској и централноевропским гасним складиштима, потврђују разговори које је српски министар енергетике Александар Антић имао са руским колегом Александром Новаком.
– Сви параметри говоре да ће српска привреда наставити да се развија, што намеће потребу да обезбедимо додатне количине гаса и јачамо сигурност снабдевања овим изузетно важним енергентом. Проширење подземног складишта гаса „Банатски Двор“ на не мање од 750 милиона метара кубних и изградња новог гаснотранспортног система из правца Бугарске ка Мађарској приоритети су на којима ћемо заједнички радити – истакао је министар Антић након састанка с Новаком на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
Стратешка сарадња
Министри енергетике Србије и Русије Антић и Новак сложили су се да је изузетно значајно да НИС настави са инвестицијама, као и да се у предвиђеним роковима реализују два велика пројекта „Дубока прерада“ и ТЕ-ТО Панчево, у вредности од преко 450 милиона евра, који треба да учврсте позицију НИС као регионалног лидера.
Антић и Новак су позитивно оценили сарадњу две земље у области енергетике, која се пре свега огледа у стратешком партнерству „Гаспрома“ и „Србијагаса“, као и радом заједничке компаније НИС.
Антић је истакао да Србија има велики интерес да постане транзитна земља када је гас у питању, јер би тиме повећала своју енергетску безбедност, сигурност снабдевања гасом, као и приходе, а остварила би и могућност за даљи развој свог гасног тржишта.
– Спроведени маркет-тест са необавезујућим закупима капацитета показује да постоји потреба за додатном гасном инфраструктуром, посебно из правца Бугарске према Мађарској. Имамо заједничке интересе и заједничке циљеве и наставићемо разговоре током сусрета средином јуна у Београду – најавио је Антић.
О могућности изградње турског крака преко Србије до Мађарске Антић је разговарао и са мађарским министром спољних послова и трговине Петером Сијартом.
– Сијарто ме је информисао да је Мађарска заинтересована за развој овог великог гасног пројекта и да има жељу да заједно са Србијом ради на изналажењу најбољих решења – рекао је Антић.
Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику у Привредној комори Србије, каже да је пројекат турског крака кроз Србију оправдан јер ће бити реализован делом кроз трасу „Јужног тока“.
– Нама је неопходан тај извор снабдевања природним гасом због безбедносне сигурности у енергетици. Развој таквог пројекта упошљава грађевинску оперативу. Србија је одмакла у планској документацији и у откупу земљишта и добри су предуслови да тај пројекат заживи. Иако капацитет турског крака није исти као код „Јужног тока“, одређене количине гаса ће бити транзитиране преко наше територије и део средстава која буду уложена у његову изградњу на тај начин ће бити рефундиран – каже Савић.
Он додаје да је, осим Србије, изградња турског крака у интересу и других земаља централне и јужне Европе како би се преко Србије и Бугарске повезале са „Турским током“, али да је његова реализација више политичко питање.
Само да ЕУ одобри
Војислав Вулетић, председник Удружења за гас, упозорава да би овом гасном пројекту потешкоће могла да прави Европска комисија, која се држи трећег енергетског пакета по коме власник гаса не може да буде и власник цевовода:
– Због тога је и миниран „Јужни ток“. Сад се појављује „Турски ток“, а Трећи енергетски споразум и даље важи, што значи да је то тешко оствариво јер ни Бугарска ни Србија немају пара за градњу цевовода. Дужина гасовода кроз Србију од Бугарске према Мађарској јесте 430 километара, а ми те паре немамо.
