Прочитај ми чланак
После јавних предузећа, која запошљавају око 735.000 људи, и великих приватних компанија, у којима ради око 433.000 грађана, најзначајнији послодавци у Србији су власници малих фирми, оних које на платном списку имају мање од десет запослених.
У већини развијених европских држава ове, углавном породичне мануфактуре, мотори су развоја привреде. И код нас би то можда могле да постану, али су данас, кажу стручњаци, оне више борци са ветрењачама и ентузијасти који се боре да уз минимум уложених средстава остваре профит само да преживе. Према подацима Уније послодаваца Србије, скоро свака друга мала фирма угаси се у прве три године рада.
Срећу да преживе дуже од тог рока имају само најупорнији. Међу њима је и породица Боснић из Нове Пазове. Свој бизнис су започели пре равно тридесет година, а од једне машине, која је производила кесе, стигли су до чак 22!
– У почетку су радили моји мама и тата, а бака и деда су помагали – прича Никола Боснић, директор продаје у предузећу за производњу и штампу џакова, кеса и фолија „Никсан“ из Нове Пазове.
– После су запошљавали једног по једног радника и данас их имамо 40. У међувремену смо проширили производњу и успели да заузмемо значајно место на тржишту. Сада више нисмо микро предузеће, али смо прошли трновит пут док нисмо почели да се бавимо озбиљном производњом.
Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца, напомиње да је основни проблем микро предузећа мали оснивачки капитал, јер се овакве фирме оснивају са 2.000 до 3.000 евра уштеђевине.
ОБИГРАВАЈУ ШАЛТЕРЕ
Бирократске обавезе просечном предузентику у Србији одузму скоро 45 одсто активног времена у току недеље – тврди Драгољуб Рајић. – Уместо да се труди да своју фирму води успешно, он обиграва разне шалтере државних институција, натеже се са инспекцијама, скупља различите папире, носи потврде, сваки други дан се обраћа књиговођи и покушава да реши бирократске заврзламе. Држава мора да буде сервис управо микро, малим и средњим предузећима и да им омогући једноставан рад, уз што мање трошкова.
– У бољим случајевима је то око 5.000 евра, док сваки десети уложи више од 10.000 евра – напомиње Рајић. – Овакве фирме немају неке значајније олакшице и плаћају порезе и доприносе на зараде по истим стопама доприноса као и они који су већ заузели своје место на тржишту. Пролазе кроз читав низ бирократских процедура у пословању које односе и новац и време, суочавају се са бројним проблемима и покушавају да некако опстану. Њихова предност је што имају мали број запослених и лакше могу да контролишу трошкове. Такође, лакше се могу преоријентисати са једног типа услуга на други или са једног производа на други уколико виде да оно што су прво почели да производе или нуде као услугу не иде, односно да се не продаје довољно.
Рајић сматра да политика развоја микро предузећа мора да се промени. То значи да почетници морају имати одређене олакшице у прве две године рада, у виду мањег оптерећења зарада и мањих такси и накнада које наплаћују локалне самоуправе.
– Када у Влади Србије буду схватили да је сваки појединац који отвори малу фирму и почне легално пословање уствари велики плус за државу, јер она не мора да га издржава, онда ће услови за развој предузетништва почети да се мењају – истиче Драгољуб Рајић. – Политичари се деценијама такмиче да вуку за рукав неке велике инвеститоре, дају им субвенције од новца пореских обвезника и слично. Велики инвеститори јесу потребни, али богате државе су развијене зато што имају пуно малих и стабилних фирми које запошљавају више од 65 одсто радно способног становништва.
Милена Васић, шеф дирекције за развој привредних друштава и предузетништва у Националној агенцији за регионални развој, указује да међу микро предузећима доминирају мале трговинске радње, пекаре, продавнице брзе хране, кафићи и агенције за консултантске услуге.
– Има доста и предузетника из области саобраћаја који се баве превозом путника, таксирањем, селидбом, али и фирми које ангажују молере, тесаре и остале грађевинске раднике – каже Васићева. – Све су то углавном послови за које није потребно много улагања.
ВЕЛИКИ НАМЕТИ
Реформа пореске политике и смањење намета на рад би најбољи ефекат дали код малих предузећа – сматра Саша Радуловић, министар привреде. – Данас они од 300 евра које зараде, 120 морају да дају држави. У том сегменту је сива економија највећа, јер имају велику уштеду ако раде на црно.
(Вечерње новости)
