Pročitaj mi članak

DEFICIT BUDŽETA SRBIJE 7,9 milijardi dinara

0

Budžet Srbije na kraju 2016. godine bio je u deficitu od 7,9 milijardi dinara, posle isplate duga Petrohemije prema Naftnoj industriji Srbije od 13 milijardi dinara, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

novac o

Буџет Србије на крају 2016. године био је у дефициту од 7,9 милијарди динара, после исплате дуга Петрохемије према Нафтној индустрији Србије од 13 милијарди динара, саопштило је данас Министарство финансија.

У дефицита буџета урачунати су и пројектни зајмове који су износили 33,7 милијарди динара.

Капитални расходи у 2016. финансирани из пројектних зајмова већи су за 10,4 милијарди динара у односу на претходну годину.

У децембру су приходи буџета износили 91 милијарду динара, а расходи 136,4 милијарди, укључујући и отплату дуга Петрохемије, тако да је дефицит био 45,4 миљарде.

Порески приходи у децембру су износили 77,7 милијарди динара. Највећи приход, као и обично, био је по основу ПДВ-а, 37,4 милијарде динара.

„Значајан приход забележен је по основу акциза услед формирања залиха акцизних производа. Ово је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза, с обзиром да се у јануару акцизе повећавају у складу са Законом о акцизама. По основу акциза је остварено 25,4 милијарди динара“, наводи се у саопштењу.

Непорески приходи износили су 12,8 милијарди динара, а донације буџету 500 милиона динара.

На нивоу опште државе на крају 2016. године забележен је буџетски дефицит у износу од 57,1 млилијарду динара, односно 1,4 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Аранжманом са ММФ био је предвидјен дефицит у износу од 163,5 милијарди динара или 3,9 одсто БДП, с тим да је шестом ревизијом аранжмана дефицит снижен на 89,1 милијарду, или 2,1 одсто БДП.

У односу на 2015. годину остварени фискални дефицит је нижи за 92 милијарди динара или 3,2 одсто, док је по први пут у периоду након 2006. године остварен примарни фискални суфицит (фискални резултат без камата) у износу од 74,1 милијарди динара, односно 1,8 одсто БДП, истакло је Министарство финансија.

Додаје се да су значајно мањем дефициту од циљаног допринели бољи макроекономски оквир, борба против сиве економије и пореске евазије, висока уплата једнократних непореских прихода и нешто нижи расходи.